Bugarski premijer Plamen Orešarski naložio je da se zaustave sve aktivnosti oko gasovoda Južni tok dok Bugarska ne postigne sporazum sa Evropskom unijom o tom pitanju. Evropska komisija pre par dana zatražila je od Bugarske da stopira radove na Gaspromovom projektu Južni tok do odluke da li je taj projekat u skladu sa zakonima EU, što je potez koji, kako se ocenjuje, može dodatno da naruši odnose Moskve i Brisela.
EU smatra da Bugarska gradnjom Južnog toka krši odredbe Trećeg energetskog paketa, propise o konkurenciji, o državnoj pomoći, a sporni su i međuvladini sporazumi Rusije i zemalja kroz koje će ići gasovod. Bugarska je najsiromašnija članica EU koja je gotovo potpuno zavisna od ruskog gasa. I Srbija će, nakon što je Bugarska zaustavila projekat, morati da odloži početak gradnje svoje deonice Južnog toka.
Gasovodom Južni tok transportovaće se 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje ispod Crnog mora do Bugarske i zatim centralne i južne Evrope, čime će biti premošćena Ukrajina a Rusija će dodatno učvrstiti poziciju glavnog snabdevača Evrope gasom.
Bugarski dnevnik Novinite piše 8. juna da je Orešarski najavio prekid radova na realizaciji Južnog toka nakon sastanka sa američkim senatorima – Džonom Mekejnom (John McCain), Krisom Marfijem (Chris Murphy) i Ronom Džonsonom (Ron Johnson). Bugarski premijer i američki senatori razgovarali su u Sofiji o bugarsko-američkim odnosima u ekonomiji i odbrani, kao i o energetskoj nezavisnosti i situaciji u Ukrajini.
“Razmotrili smo pitanje Južnog toka i zahtev Evropske komisije (da se projekat suspenduje)”, rekao je Orešarski posle sastanka dodajući da će Bugarska nastaviti da radi na projektu tek pošto se razreše sporna pitanja sa EU.
Orešarski je upoznao američke senatore sa naporima koje Bugarska čini u poslednje vreme da diversifikuje snabdevanje gasom (izvore snabdevanja i rute) dodajući da ih je uverio da je zvanična Sofija dala prioritetan tretman Južnom gasnom koridoru.
EU je od gasne krize 2009. usmerena na diversifikaciju snabdevanja gasom a jedna od strategija na tom planu podrazumeva otvaranje Južnog gasnog koridora. Tim koridorom bi se direktno povezalo evropsko tržište gasa sa najvećim rezervama tog energenta na svetu u basenu Kaspijskog jezera i na Bliskom istoku.
Kako prenosi bugarski dnevnik, Orešarski je američkim senatorima rekao da će Bugarska nastaviti sa izgradnjom gasovoda Južni tok kada ispuni preporuke EU i uz jasne uslove za implementaciju.
Na pitanje da li će kompanije koje učestvuju u izgradnji gasovoda biti kažnjene, bugarski premijer je odgovorio da je Evropska komisija sprovela istragu i da će predstojeće konsultacije sa njenim predstavnicima odrediti naredne korake.
Bugarska želi Južni tok usklađen za zakonima EU
Poslanik socijalista u bugarskom parlamentu Tasko Ermenkov istakao je da su vladajuća Bugarska socijalistička partija (BSP) i kovladajući Pokret prava i slobode (DPS) za izgradnju gasovoda Južni tok u skladu sa zakonima EU.
U intervjuu za Bugarski nacionalni radio Ermenkov je najavio da će eksperti Evropske komisije doći u Bugarsku 13. juna kako bi sa predstavnicima ministarstva ekonomije i energetike razmotrili budućnost Južnog toka i razlike o tom pitanju između Brisela i Sofije.
Predstavnici Komisije razgovaraće i sa poslanicima bugarskog parlamenta koji su inicirali izmene zakona koje se odnose na sprovođenje planiranog projekta gasovoda. Jedan od inicijatora izmena bugarskog zakona o energetici bio je Ermenkov.
Ermenkov je rekao da je siguran da će se u pregovorima sa Komisijom razrešiti svi problemi vezani za projekat Južni tok. On je, kako je kazao, uveren da će dve strane naći kompromisno rešenje i da će gasovod Južni tok biti izgrađen u skladu sa interesima EU i Bugarske i uz postovanje zakona EU.
Bugarski poslanik insistira da je gasovod Južni tok projekat od nacionalnog značaja i da njegova realizacija ne treba da zavisi od “životnog veka” vlade.
I Srbija odlaže početak gradnje
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je nakon što je Bugarska suspendovala radove na Južnom toku izjavila da će Srbija morati da odloži početak gradnje gasovoda.
“Bugarska je čvorište, pa samim tim, dok se ne okončaju razgovori Bugarske sa Briselom i EU sa Rusijom, i mi stojimo. Ili, dok Rusija ne promeni rutu. Ali, svakako rezultat i jednog i drugog scenarija znači odlaganje radova u našoj zemlji”, kazala je Mihajlovićeva za dnevni list Blic.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da budućnost projekta zavisi, pre svega, od dogovora Evropske komisije sa zemljama članicama EU i Rusijom.
“Južni tok je za nas važan i kao razvojni i kao energetski projekat, ali je jasno da je Srbija samo jedna od država kroz koju gasovod treba da prođe, a da smo, pritom, jedina država u ovom projektu, osim Rusije, koja nije članica EU”, rekao je Antić koji međutim nije mogao da kaže da li će biti doneta i formalna odluka o prekidu radova na Južnom toku u Srbiji.
Inače, u Srbijagasu, koji je zadužen za realizaciju projekta u Srbiji, u toku su pregovori o zajmu Gasproma a za kraj juna bilo je planirano potpisivanje ugovora sa izvođačima.
Izvor Euractiv
