Bugarsko ministarstvo energetike potvrdilo je da neće nastaviti sa drugom rundom finansiranja za program subvencija za postavljanje solarnih panela na krovovima i solarnih bojlera za domaćinstva. Ova odluka efektivno zaustavlja jednu od retkih inicijativa u okviru nacionalnog plana oporavka Bugarske koja je bila usmerena na pojedince, a ne na preduzeća ili lokalne vlasti.
Program je prvobitno bio osmišljen da pomogne do 10.000 domaćinstava sa budžetom od 120 miliona evra, ali je u prvoj fazi odobreno samo 1.500 prijava, ukupno u iznosu od 20 miliona evra. Kao rezultat toga, preostalih 100 miliona evra namenjenih za drugu rundu neće biti iskorišćeno. Ironično, program je prvobitno suočen sa zabrinutostima zbog prekomerne potražnje i nedovoljnih resursa. Međutim, složeni postupak prijave obeshrabrio je širu javnu participaciju.
Energetski stručnjak Balin Balinov iz Greenpeace-a kritikovao je ovu odluku, tvrdeći da je zanemareni značajan javni interes—posebno od strane domaćinstava sa niskim primanjima. On je naglasio da je druga faza trebala ponuditi potpuno finansiranje za domaćinstva u energetskom siromaštvu, što bi efektivno učinilo instalacije besplatnim. „Ponovo, vlada nije podržala ranjive grupe i nije reformisala širi sistem energetske pomoći“, rekao je.
Program je nudio do 70% povrata za solarne sisteme sa baterijama i 100% za solarne bojlere. Međutim, aplikanti su morali da pokriju celu cenu unapred i dobili su povraćaj samo ako je njihova prijava bila odobrena—što je obeshrabrilo domaćinstva sa nižim primanjima. U međuvremenu, bogatija domaćinstva su se navodno odrekla zbog previše birokratije.
Balinov je takođe izrazio zabrinutost zbog izvodljivosti implementacije čak i odobrenih projekata. Zbog nedostatka izvođača i kašnjenja u postojećim solarnim instalacijama, cilj završetka 2.000 novih sistema u okviru roka programa deluje sve manje realističan.
Dodatni izazov predstavlja nedostatak sistema neto meteringa u Bugarskoj, što sprečava potrošače da smanje troškove za struju tako što višak solarne energije šalju u mrežu—a što je ključni podsticaj za mala ulaganja u solarne sisteme. Ministarstvo je priznalo da je to prepreka i izjavilo da nacrt Zakona o obnovljivim izvorima energije, koji je trenutno u parlamentarnoj proceduri, ima za cilj rešavanje ovog problema.
Predložene pravne reforme uključuju pojednostavljenje procesa izdavanja dozvola za sisteme solarnih panela do 20 kW postavljanjem roka za odobrenje od mesec dana, nakon čega će dozvole biti automatski dodeljene. Za sisteme do 10,8 kW, korisnici će samo morati da obaveste operatera mreže, čime će se eliminisati potreba za formalnim odobrenjem.
Uprkos ovim nadolazećim reformama, otkazivanje druge faze finansiranja predstavlja značajnu propuštenu priliku za energetsku tranziciju Bugarske—posebno za domaćinstva koja su najpotrebnija.
