Bugarski parlament odobrio je predlog vlade kojim se ograničava izvoz naftnih derivata u druge države članice Evropske unije, navodeći kao razlog potrebu zaštite nacionalne energetske bezbednosti u svetlu novih američkih sankcija usmerenih protiv ruskih naftnih kompanija.
Odluka je usledila nakon što su Sjedinjene Američke Države objavile sankcije protiv kompanija Rosnjeft i Lukoil, koje podrazumevaju zamrzavanje njihove imovine u SAD i zabranu poslovanja američkim entitetima sa njima. Kompanije koje nastave poslovne odnose sa ovim ruskim firmama takođe mogu biti izložene sekundarnim sankcijama.
Nova bugarska mera, koju je predložila vladajuća koalicija uz podršku saveznika, odnosi se na naftne derivate klasifikovane pod 22 carinska koda koji obuhvataju kategorije dizela i kerozina. Iako su ograničenja zvanično opisana kao privremena, zakon ne navodi rok njihovog isteka. Poslanici koji stoje iza inicijative istakli su da je cilj mere očuvanje energetske bezbednosti i stabilizacija domaćeg tržišta goriva u uslovima promenjivog režima sankcija protiv ruskih energetskih kompanija, među kojima je i Lukoil, koji upravlja najvećom rafinerijom u zemlji.
Usled rastuće neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem gorivom, vlada smatra da je privremena zabrana izvoza i isporuka unutar EU neophodna i srazmerna mera radi zaštite javnog interesa. Određeni izuzeci će ostati na snazi, omogućavajući isporuku goriva za snabdevanje domaćih i stranih brodova i aviona, kao i za NATO snage i oružane snage država članica EU koje učestvuju u kolektivnim bezbednosnim i odbrambenim operacijama.
