Bugarska vlada je spremna da sprovede adekvatne mere u slučaju prekida isporuka ruskog gasa, navodi ministar energetike Aleksandar Nikolov u saopštenju u utorak.
Međutim, učesnici na tržištu koje je kontaktirao ICIS bili su manje optimistični u pogledu potencijalnih alternativnih izvora.
Nikolov je rekao da su ruske isporuke Bugarskoj do sada nastavljene bez prekida u skladu sa dugoročnim ugovorom za 2,9 milijardi kubnih metara (bcm) godišnje sa državnim snabdevačem Gazpromom, koji važi do kraja 2022.
„Ako Rusija odluči da prekine snabdevanje Bugarske gasom, zemlja će tražiti opcije za uvoz više gasa, uključujući LNG iz Grčke, ili povećanje protoka od 10 milijardi kubnih metara godišnje iz Azerbejdžana preko Transjadranskog gasovoda (TAP)“, dodao je Nikolov na brifingu za novinare tokom sastanka sa ministrima energetike EU.
On je dodao da će Bugarska težiti bliskoj saradnji sa Grčkom kako bi povećala energetsku i gasnu povezanost u regionu kao deo procesa diversifikacije svojih izvora gasa, uključujući dvosmernu gasnu vezu sa Srbijom.
Gasni interkonektor Grčka-Bugarska (IGB), kapaciteta 3 milijarde kubnih metara godišnje, trebao bi da počne sa radom 1. jula, dok se očekuje da će interkonektor Srbija-Bugarska od 1,8 milijardi kubnih metara biti pušten u rad u oktobru 2023. godine.
IGB je od ključnog značaja za unapređenje diversifikacije i bezbednosti snabdevanja gasom Bugarske i regiona jugoistočne Evrope jer će omogućiti pristup azerbejdžanskom gasu putem TAP-a i potencijalno LNG-u putem planiranog grčkog terminala u Aleksandropulisu, koji bi trebao da bude dostupan krajem 2023.
Da li je dodatna ponuda realna?
Učesnici na lokalnom tržištu koje je ICIS kontaktirao u utorak rekli su da dve opcije dodatnog snabdevanja Bugarskom gasom – azerbejdžanski gas i uvoz LNG-a izgledaju nerealno u kratkoročnom periodu.
„Opcija uvoza više LNG-a preko grčkog terminala Revitoussa zvuči dobro u teoriji, ali cena će biti visoka ili duplo viša od bugarske regulisane cene gasa za april od 58,21 evro po MWh, koju industrijski potrošači gasa plaćaju za kupovinu gasa od državnog snabdevača Bulgargaz“, rekao je jedan od njih.
Drugi izvor je rekao da Bugarska treba da potpiše ugovore o snabdevanju LNG-om na spot tržištu sa glavnim snadbevačima iz SAD i sa Bliskog istoka.
„Konkurencija za LNG je sada žestoka i nisam siguran koliko brzo Bugarska može da zaključi dogovore i što je još važnije po kojoj ceni“, rekao je isti izvor.
Povećanje uvoza iz Azerbejdžana preko TAP-a takođe nije realna opcija u kratkom roku, tvrde bugarski učesnici.
„Da bi povećala isporuke azerbejdžanskog gasa, Bugarska treba da uđe u pregovore sa azerbejdžanskim SOCAR-om i razgovara o količinama i ceni. Ovi razgovori neće biti laki i mogli bi potrajati“, rekao je učesnik.
Prošle godine Bulgargaz i SOCAR dogovorili su se da će Bugarska dobiti najmanje 225 miliona kubnih metara u periodu od 1. oktobra 2021. do 30. juna 2022. preko postojeće konekcije Kula-Sidirokastro, kapaciteta 3,7 milijardi kubnih metara godišnje.
Bugarska ima ugovor indeksiran na bazi nafte za 1 milijardu kubnih metara godišnje na osnovu 25-godišnjeg ugovora između Bulgargaza i SOCAR-a koji bi trebao stupiti na snagu nakon puštanja u rad interkonekcije IGB.
Alternativni izvoz iz Turske u Bugarsku preko izlazne tačke Malkoclar – Strandja 2 takođe nije opcija jer bi zahtevao sporazum o interkonekciji između mrežnih operatora dve zemlje, što do sada nije realizovano, istaklo je nekoliko trgovaca.
ICIS je poslao mejlove Bulgargazu i mrežnom operateru Bulgartransgazu sa pitanjem da li dve kompanije pripremaju bilo kakve posebne planove u slučaju prekida isporuke, ali do trenutka objavljivanja nije stigao odgovor.
Izvor: icis.com
