Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska traži veći...

Bugarska traži veći kontrolu nad Lukoilovom rafinerijom Neftohim Burgas usred potencijalne prodaje

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Bugarska vlada zahteva veće ovlašćenje u donošenju odluka u vezi sa rafinerijom Neftohim Burgas, koja je strateški ključna za zemlju i širi region Balkana. Vlada posjeduje “zlatnu akciju” u rafineriji još od njenog prodaje ruskom naftnom gigantu Lukoilu pre 25 godina, što joj omogućava da imenuje predstavnika u odboru rafinerije. Međutim, vršilac dužnosti ministra energetike Vladimir Malinov tvrdi da trenutna ovlašćenja koja proizlaze iz zlatne akcije nisu dovoljna, te da zemlja sada traži pravo veta na bilo koju potencijalnu prodaju rafinerije.

Ovaj poziv na povećanje nadzora usledio je nakon medijskih izveštaja koji sugerišu da Lukoil razmatra prodaju rafinerije katarsko-britanskom konzorcijumu, što je kompanija demantovala. Prema Malinovu, Bugarska insistira na većem pristupu informacijama u vezi sa promenama vlasništva, posebno u transakcijama koje uključuju kompanije koje se smatraju ključnim za nacionalnu sigurnost zemlje.

Lukoil se suočava sa sve većim pritiscima zbog zabrane uvoza ruske nafte od strane Evropske unije, koja je stupila na snagu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Ova zabrana otežava Lukoilu nastavak rada u rafineriji Burgas. Kompanija je navodno u pregovorima o prodaji rafinerije katarsko-britanskom konzorcijumu, koji uključuje Oryx Global i londonsku trgovinsku kuću DL Hudson. Drugi potencijalni kupci rafinerije navodno uključuju Državnu naftnu kompaniju Azerbejdžana (SOCAR), kazahstansku državnu energetsku grupu KazMunayGas i tursku naftnu kompaniju Opet.

Rafinerija Burgas, koja se nalazi na obali Crnog mora, najveća je rafinerija u Bugarskoj i igra ključnu ulogu u snabdevanju energijom u regionu. S obzirom na njen značaj, Bugarska vlada je zainteresovana da zadrži uticaj na budućnost rafinerije, naročito u svetlu geopolitičkih napetosti i promenljivog energetskog okvira u Evropi.

Prodaja Lukoilove rafinerije mogla bi označiti značajnu promenu u bugarskom energetskom sektoru. Međutim, za bugarsku vladu, ova odluka nije samo ekonomska—ona se tiče obezbeđivanja energetske nezavisnosti i osiguravanja da ključna infrastruktura ostane pod lokalnom kontrolom u eri geopolitičke nesigurnosti.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska bi mogla obustaviti tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku zbog sankcija koje su uvedene Gazpromu

Bugarska može obustaviti tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku zbog sankcija koje su uvedene ruskoj gasnoj kompaniji Gazprom. Bulgarski ministar energetike u tehničkoj vladi, Vladimir Malinov, izjavio je da bi Bugarska mogla obustaviti tranzit ako Gazprom, koji je...

Srbija: Hidroelektrana Đerdap 1 premašila cilj proizvodnje za 2024. godinu 30 dana pre roka

Državna elektroenergetska kompanija Srbije, EPS, saopštila je da je najveća hidroelektrana u zemlji, Đerdap 1 (1.140 MW), premašila svoj godišnji cilj proizvodnje električne energije za 2024. godinu, postigavši cilj 30 dana pre roka. Do 1. decembra, HE Đerdap 1...

Bugarska teži punoj liberalizaciji tržišta električne energije

Na Energetskom samitu u Sofiji, vršilac dužnosti ministra energetike Bugarske, Vladimir Malinov, istakao je potrebu da se energija tretira kao ekonomski sektor, a ne kao alat socijalne politike. Prema Malinovu, prepoznavanje ove razlike predstavlja ključni korak ka olakšavanju liberalizacije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!