Ovo je šest puta više od trenutnog kapaciteta obnovljivih izvora u Bugarskoj, ali nepoznanice u vezi sa slobodnim kapacitetom za priključke i smanjenje premija za postrojenja koja su već puštena u rad ukazuju na haotičnu politiku u sektoru OIE.
Bugarski Operator elektroenergetskog sistema je u 2021. godini primio prijave 115 investitora za priključenje novih elektrana na obnovljive izvore energije ukupne instalisane snage 8.465 MW. U 2020. godini, prijave 45 investitora za priključenje na elektroenergetsku mrežu dostigle su ukupno 2.857 MW. A samo u prvih 10 dana 2022. godine ESO-u je podneto 55 zahteva za nove elektrane na OIE snage 47,88 MW.
Ovo pokazuje izveštaj Operatora elektroenergetskog sistema, pripremljen za Kapital. On jasno ocrtava energetsku transformaciju koja se odvija u Bugarskoj bez mnogo buke. Čak i ako se izgradi i pusti u rad samo polovina novog ukupnog kapaciteta od preko 11.370.000 MW, to će iz korena promeniti energetski sistem – poređenja radi, postojeće solarne i vetroelektrane u zemlji imaju kapacitet od oko 2.500 MW, a nova potencijalna nuklearna eletkrana bi imala 2.000 MW.
Pored projekata dostavljenih direktno ESO-u, operatori distributivnih mreža (ČEZ, EVN i Energo-pro) vrše koordinaciju sa državnim operaterom svih prijava za priključenje elektrana na srednjem naponu. Kao rezultat, u 2020. godini podneto je 86 zahteva za priključenje na distributivnu mrežu novih OIE elektrana ukupne instalisane snage 179,22 MW, odnosno njih 511 sa ukupnom instalisanom snagom od 758,29 MW u 2020. godini.
Na taj način ukupan traženi kapacitet dostiže 12.300 MW.
Efekti
Ovaj masovni prodor OIE će dovesti do nižih i stabilnijih cena električne energije – nove solarne elektrane mogu da prodaju svoju energiju po cenama do 150 leva (do 76 evra) po MWh, što je dva puta manje od trenutnih tržišnih cena. Pored toga, neki projekte mogu uštedeti na mrežnim troškovima ako napajanje ide direktno preko kabla.
Naravno, priključenje tolikog broja elektrana može dovesti do problema u samoj mreži, kao i sa njenim balansiranjem – u tom slučaju tokom dana će morati da se ograniči proizvodnja u termoelektranama.
Ovo veliko interesovanje za nove OIE može se objasniti kako primamljivim cenama energije i nezavisnošću od berzanskih fluktuacija, tako i pojednostavljenim procedurama za nove OIE. Predviđeno je da svi projekti pušteni u rad posle 1. januara 2021. godine, sa izuzetkom malih krovnih instalacija (za koje su obezbeđene povlašćene cene), budu izuzeti od obaveze da uplaćuju 5% svojih prihoda u Fond za sigurnost elektroenergetskog sistema.
Međutim, zahtevi su jedno, a izvršenje sasvim drugo. Tako je u 2021. godini pušteno u rad 100 novih elektrana na OIE, ali je njihov ukupni kapacitet samo 25 MW, navodi ESO. Dve od njih, ukupne instalisane snage 16,5 MW, direktno su priključene na elektro mrežu. Ostalih 98 su male fotonaponske elektrane povezane na distributivnu mrežu.
Poređenja radi, u 2020. godini pušteno je u rad 58 novih OIE postrojenja sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 29,6 MW.
Međutim, očekuje se da će u 2022. godini biti pušten u rad znatno veći kapacitet, s obzirom da je masova izgradnja ovih postrojenja startovala prošle godine.
Podaci ESO pokazuju da je u 2021. godini potpisano pet predugovora za elektrane na OIE ukupnog kapaciteta 10,8 MW, za sopstvene potrebe kupaca, kao i dva finalna ugovora za priključenje postrojenja na OIE, ukupnog kapaciteta 15,63 MW, takođe za sopstvene potrebe. Parafirani su i predugovori sa 12 investitora za direktno priključenje na elektroprenosnu mrežu za ukupno 797 MW novih OIE. Potpisan je konačni ugovor za direktno priključenje na elektroprenosnu mrežu postrojenja snage 28,5 MW.
Ipak, odluka energetskog regulatora da smanji premije za stare projekte obnovljive energije mogla bi da dovede do previranja u sektoru i da utiče na potencijalne investitore.
Takođe, i pored naizgled dobrih vesti, ESO već godinu dana ne rešava problem sa nejasnoćama u pogledu slobodnog mrežnog kapaciteta, što je posebno važno za pozicioniranje novih projekata. Ovo je informacija bi brzo i lako mogla da usmeri investitore gde mogu da lociraju svoje projekte, ali ona trenutno nije javno dostupna uprkos oštrim kritikama industrije.
Izvor: capital.bg
