Revidirani bugarski plan oporavka ne predviđa rok za zatvaranje termoelektrana na ugalj, ali će njihova proizvodnja biti ograničena. Gasne elektrane mogu biti izgrađene samo kao privatna inicijativa.
Najveće promene u Planu oporavka odnose se na energetski sektor. Ukratko: uklonjene su investicije od milijarda leva (preko pola milijarde evra) za parne i gasne elektrane u basenu Marica, nema opredeljenja za zatvaranje termoelektrana na ugalj, a najveći deo sredstava usmeren je na baterije, dok će biti i više geotermalnih kapaciteta.
To je postalo jasno tokom javne rasprave o novim planiranim projektima, koju je vodio potpredsednik Vlade i ministar finansija Asen Vasilev.
Bugarska zaostaje u pogledu tehnologija u ovom sektoru, rekao je ministar energetike Aleksandar Nikolov. Zato je, prema njegovim rečima, potrebna ambicioznija akcija.
Podaci ESO-a i operatora distribucije pokazuju da su pondneti zahtevi za blizu 14.000 MW novih kapaciteta OIE i da se mora naći način za njihovo efikasno balansiranje.
Zbog toga su zadržana sredstva za modernizaciju mreže ESO – da bi se obezbedila mogućnost za priključenje novih kapaciteta – najmanje 4.500 MW.
Sektor geotermalne energije se značajno širi – investicije su pod većim rizikom i zato je dobro koristiti bespovratna sredstva, rekao je Vasilev. Ovi projekti mogu da obezbede baznu električnu energiju kao i toplotnu energiju.
Ovo je prvi korak ka energetskoj strategiji koju će Vlada predstaviti krajem marta, rekao je Nikolov.
Osnovni cilj biće smanjenje gubitaka u prenosnoj mreži, kao i proizvodnja električne energije za pokrivanje potreba širom regiona, a ne samo u zemlji. Na tome se radi u koordinaciji sa drugim zemljama.
Najambiciozniji projekat se odnosni na izgradnja baterija kapaciteta 6.000 MW. One bi trebale biti instalirane na trafostanicama ESO tako da se sistem može direktno balansirati na ovom nivou.
Projekat bi trebao omogućiti da Bugarska postane prvo tržište koje će u potpunosti izbalansirati zelenu energiju, navodi Nikolov.
Međutim, ovo je veliki izazov – obezbeđivanje takvog baterijskog kapaciteta u trenutnim tržišnim uslovima će trajati godinama. Pored toga, potražnja za takvim balansnim kapacitetima će rasti vrtoglavom brzinom širom Evrope i sveta u narednih 10-15 godina.
Vlada je stoga predlažila da kao deo plana, uz sredstva iz Fonda za fer tranziciju, Bugarska postane jedna od prvih zemalja koja će proizvoditi baterije. U tu svrhu biće raspisan tender za privlačenje investitora, a uslovi ćebiti tehnološki neutralni – pobednik će biti onaj ko ponudi najbolje rešenje i ko bude tražio najmanje subvencije.
Bugarska će ostati posvećena cilju da smanjenji emisiju CO2 za 40 odsto, što znači da će termoelektrane na ugalj raditi manje, posebno u aprilu i maju i u letnjim mesecima.
TE Marica Istok 2 i rudnici ostaće od ključnog značaja za sistem i balansiranje ali objekti koji ne ispunjavaju ekološke standarde moraće da budu zatvoreni.
Izvor: capital.bg
