Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska: Rekordna spot...

Bugarska: Rekordna spot cena – 154 evra po MWh iako je Bugarska drugo najjeftinije tržište u Evropi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ekstremne spot cene električne energije zabeležene su širom Evrope za isporuku 15. septembra. U svim zemljama, osim u Poljskoj, one su više od 150 evra po MWh,  što je do sada nezabeleženo.

Cena postignuta na Bugarskoj nezavisnoj energetskoj berzi IBEX iznosi 154,27 evra po MWh. Ovo je najviša cena od početka septembra i drugi najviši nivo u istoriji. Međutim, bugarska cena je među najnižim u Evropi – električna energije je bila jefitinija jedino u Poljskoj.

Razlozi za poskupljenje

Rast cena električne energije počeo je krajem jula i već treći mesec zaredom obara rekord za rekordom. Prognoze pokazuju da neće biti promena u ovom trendu bar do aprila 2022. godine. Međutim, uzroci ovog procesa nisu tako jasni.

Glavna pokretačka snaga je prirodni gas – u proizvodnji električne energije u gasnim elektranama potrebno je približno 2 MWh gasa za proizvodnju 1 MWh električne energije. Samo u periodu od godinu dana cena gasa na evropskim berzama porasla je sa manje od 5 evra po MWh na rekordnih 60 evra po MWh, što je skok od 1.200%.

To znači da je cena goriva za jedan MWh električne energije porasla na skoro 120 evra. A gas je glavno gorivo za proizvodnju električne energije u Zapadnoj Evropi.

Iza poskupljenja prirodnog gasa stoji nekoliko faktora – od oporavka ekonomija nakon krize izazvane pandemijom Covid -19, preko povećane potražnje za LNG-om (tečnim gasom) u Aziji, do uloge ruskog Gazproma, koji je ograničio isporuke i stvorio nestašice širom Evrope.

Takođe, evropski operatori gasa tokom ovog proleća radije su koristili zalihe iz skladišta, kupljene po niskim cenama tokom 2020. godine, umesto da kupuju direktno na tržištu, koje je beležilo sve više cene, i tako ostvarile trenutnu dobit.

Međutim, to se sada pokazuje kao problem, jer skladišta ostaju nepopounjena uoči zimske sezone, a strah od nestašice gasa vrši pritisak na cene.

Međutim, ako se vratimo na električnu energiju, drugi značajan faktor je cena ugljen-dioksida – ona je eksponencijalno uvećana ove godine – za skoro 50%. Poslednjih dana emisijama CO2 se trguje za preko 60 evra po toni, a proizvodnja jednog MWh električne energije emituje 400-500 tona. To znači da troškovima električne energije sada automatski treba dodati oko 30 evra.

Osim toga, na poskupljenje električne energije utiču i čisto klimatski faktori. Na primer, vetar je ove godine bio značajno slabiji nego 2020. godine, i kao rezultat, veliki vetroparkovi na severu Evrope nisu proizvodili dovoljno električne energije. To je, u kombinaciji sa ekstremnim vrućinama tokom leta, dovelo do akutnog deficita električne energije.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, upravo u jesenjoj sezoni, kada je potrošnja generalno najmanja, vrše se planirani godišnji remonti elektrana. Remont predstoji i u NE Kozloduj, što će dodatno pogoršati situaciju u regionu.

Jeftina električna energija iz uglja

Koliko god to zvučalo paradoksalno, razlog zbog kojeg Bugarska i Poljska imaju najniže cene električne energije jeste – ugalj. Do nedavno je električna energija koju su proizvodile termoelektrane na ugalj bila najskuplja na tržištu, ali se sa naglim poskupljenjem gasa to promenilo.

Konkretno, u Bugarskoj je cena uglja je regulisana i nije se menjala poslednjih godina. Stoga je glavna varijabla u cenama elektrana na ugalj emisija CO2.

U stvarnosti, međutim, obezbeđivanje ove jeftinije električne energije u trenutnim tržišnim uslovima dovodi do novih gubitaka u državnoj TE Marica Istok 2. U proseku, elektrana bi morala da prodaje električnu energiju po ceni od preko 160 evra po MWh da ne bi bila na gubitku. Međutim, čak i sa ekstremnim skokovima zabeleženim ovih dana, prosečna cena ne prelazi 117 evra po MWh.

Izvor: capital.bg

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!