Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska: Proizvodnja nuklearne...

Bugarska: Proizvodnja nuklearne energije 16,6 TWh u 2020.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Bugarska je jedna od zemalja u EU koja izveštava o smanjenju proizvodnje električne energije iz nuklearnih elektrana u periodu 2006-2020., pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Prema njima, proizvodnja u Bugarskoj pala je za 15 odsto. Ovo je ispod proseka EU, koji iznosi 25,2% i posledica je prevremenog zatvaranja blokova u NE Kozloduj.

Krajem 2020. godine 41% ukupne električne energije proizvedene u Bugarskoj obezbeđeno je iz nuklearnih reaktora. Po ovom pokazatelju zemlja je na trećem mestu u EU. Druge članice koje u najvećoj meri zavise od nuklearne energije u bloku su Francuska (67% energetskog miksa), Mađarska (46%) i Belgija (39%).

Ukupno 13 zemalja EU razvija nuklearnu energiju i one su u 2020. godini proizvele  683 TWh električne energije u svojim reaktorima. Proizvodnja u bugarskoj nuklearnoj elektranu dostiže 16,6 TWh.

U periodu 1990-2020. u EU postoje dva suprotstavljena trenda u pogledu razvoja nuklearne energije. Do 2004. godine beleži se kontinuirani rast proizvodnje električne energije, kada je veći broj reaktora pušten u rad, a učešće nuklearnih elektrana u energetskom miksu je dostigao je skoro 27%.

Međutim, nakon toga zemlje su počele da se odriču nuklearne energije, da bi u 2020. godini udeo nuklerane energije u ukupnoj proizvodnji pao na 24,6%.

Najznačajniji je pad u Nemačkoj – za 61,5% u odnosu na 2006. Кrajem 2022. zemlja će zatvoriti svoje poslednje tri nuklearne elektrane. Do kraja 2020. godine, nemački nuklearni reaktori su proizveli 9,4% „nuklearne“ električne energije u EU.

Izvor: investor.bg

 

JOŠ NA TEMU

Neizvesnost oko nuklearne energije se pomera na 2022

Nuklearna energija EU je u padu od 2006. godine.

Lider u nuklearnoj energiji u zajednici je Francuska, koja proizvodi nešto više od polovine (51,8%) električne energije iz nuklearnih elektrana. Ali je takođe zatvorila reaktore poslednjih godina i smanjila proizvodnju za nešto više od 21% od 2006.

Podaci pokazuju da je značajan pad među vodećim proizvođačima struje iz nuklearnih elektrana u EU – pored Francuske i Nemačke, proizvodnja je u padu i u Švedskoj (26,5%) i Španiji (3%) i Belgiji (26,2%). %) i Slovačkoj (14,3%).

Francuska, Nemačka, Švedska i Španija zajedno proizvode oko 77% sve “nuklearne” električne energije u zajednici do 2020. godine.

Između 2006. i 2020. godine došlo je do povećanja proizvodnje energije u šest zemalja EU. Najozbiljnije je u Rumuniji, koja je prvi reaktor pustila u rad 1996. godine – za 104%. Proizvodnja raste i u Mađarskoj (19,3%), Holandiji (17,8%), Češkoj (15,3%), Sloveniji (14,5%) i Finskoj (1,7%).

Očekuje se da Evropska komisija (EК) ponovo može da podrži nuklearne elektrane u vezi sa zelenom tranzicijom. Brisel, međutim, ponovo odlaže zvaničnu izjavu da li će ulaganja u ovaj energetski sektor prepoznati kao održiva.

Prema planu, paket za tzv „Zelena taksonomija” je trebalo da bude predstavljena pre božićnih praznika, ali je odložena za 12. januar 2022. Pre neki dan je portparol EК Erik Mamer priznao da je došlo do odlaganja još nedelju dana, odnosno do 21. januara, tako da svi su se mogli čuti gledišta.

Prema „zelenoj taksonomiji“, spor je uglavnom između Francuske i Nemačke. Pariz insistira da je nuklearna energija „domaća” i smanjuje zavisnost od uvoza energije. S druge strane, proizvodnja nuklearnih elektrana je bez emisija i time ispunjava postavljene zadatke za nultu emisiju do 2050. godine.

Za Nemačku je, međutim, ulaganje rizično, i to ne samo zato što nesreća može imati ogromne posledice. Berlin tvrdi da je izgradnja novih reaktora spor i skup poduhvat, a oslanjanje na nuklearnu energiju će usporiti zelene ciljeve i otežati pojavu drugih, jeftinijih alternativa.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Udeo solarnih elektrana u prenosnoj mreži povećan za 115% u 2024.

Učešće fotonaponskih solarnih postrojenja u mreži za prenos električne energije u Bugarskoj povećano je za 115% u periodu od 1. januara do 19. maja 2024. u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnoviji podaci koje je u utorak objavio operater...

Bugarska: ICGB je pokrenuo obavezujuću fazu za proširenje kapaciteta gasovoda Grčka-Bugarska

Operator gasovoda između Grčke Bugarske, ICGB, pokrenuo je obavezujuću fazu tržišnog testiranja za proširenje kapaciteta gasovoda sa 3 na 5 milijardi kubnih metara godišnje. U saradnji sa operatorima sistema za prenos prirodnog gasa, ICGB je objavio obaveštenja za obavezujuću fazu...

Bugarska: Bulgartransgaz izabrao izvođače radova za proširenje Vertikalnog gasnog koridora

Bugarski operator sistema za prenos gasa Bulgartransgaz uspešno je završio najvažniju javnu nabavku u vezi sa implementacijom projekta Vertikalnog gasnog koridora, saopštila je kompanija. Ova nabavka obuhvata prostorno planiranje, investiciono projektovanje, nabavku neophodnog materijala i opreme, izgradnju i puštanje u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!