Bugarski predsednik Rumen Radev stavio je veto na nedavno usvojenu izmenu zakona koja bi zahtevala da Državna agencija za nacionalnu bezbednost (SANS) odobrava svaku prodaju imovine kompanije Lukoil u Bugarskoj. Amandman, koji je Parlament usvojio 24. oktobra, predviđao je da Savet ministara može da odobri takve prodaje samo nakon što dobije pozitivnu ocenu od SANS-a.
Predložene izmene Zakona o podsticanju investicija predviđale su da SANS sprovodi preliminarnu proveru i izdaje pisane procene pre bilo kakvog prenosa vlasništva nad kompanijama Lukoil-Bulgaria, koja upravlja sa više od 200 benzinskih stanica, Lukoil Neftohim Burgas, najvećom rafinerijom nafte na Balkanu, Lukoil Aviation Bulgaria i Sustainable Energy Supply, kompanijom koja se bavi trgovinom prirodnim gasom i ugljovodonicima. Izmene su predložene od strane poslaničke grupe GERB-UDF ubrzo nakon što su Sjedinjene Američke Države 22. oktobra uvele sankcije Lukoilu i njegovim povezanim firmama. Sankcije podrazumevaju zamrzavanje sve imovine pogođenih kompanija pod jurisdikcijom SAD i zabranu američkim entitetima da posluju sa njima bez prethodnog odobrenja. Većinski udeo Lukoila u njegovim bugarskim filijalama drži švajcarska kompanija Litasco, čime su te kompanije obuhvaćene sankcijama.
Predsednik Radev je ocenio da bi ovaj zakon faktički podredio Savet ministara SANS-u, što bi bilo protivustavno. Objasnio je da je Savet ministara odgovoran za vođenje državne politike i održavanje bezbednosti, dok SANS funkcioniše kao savetodavno telo pod nadzorom Vlade, a ne kao organ koji donosi odluke. Uslovljavanje odluka ministara odobrenjem SANS-a, naveo je Radev, narušilo bi ustavnu ravnotežu u okviru izvršne vlasti.
Predsednik je takođe istakao da Bugarska već ima zakonski okvir za proveru stranih investicija koje mogu predstavljati rizik po nacionalnu bezbednost. Taj sistem uzima u obzir ne samo ocene SANS-a, već i mišljenja Državne obaveštajne agencije i drugih relevantnih institucija. Uvođenje dodatnih pravila koja bi se odnosila isključivo na Lukoil i njegove filijale, upozorio je Radev, bilo bi u suprotnosti sa pravom Evropske unije i načelima Zakona o normativnim aktima.
Veto privremeno obustavlja primenu ove mere i vraća zakon u Parlament na ponovno razmatranje. Poslanici mogu da preglasaju predsednički veto prostom većinom, ali je ova odluka već izazvala širu raspravu o ravnoteži između nadzora nacionalne bezbednosti i ustavnog poretka.
