Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska: Nuklearna elektrana...

Bugarska: Nuklearna elektrana Kozloduj prodala 2,37 TWh za 135 miliona evra

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nuklearna elektrana Kozloduj prodala je električnu energiju vrednu 264 miliona leva (135 miliona evra), za isporuku u 2020. godini. Prema izvorima sa tržišta, sumnja se da je najveći deo električne energije kupio jedan trgovac.

Četvrtina od ukupne količine električne energije koju će nuklearna elektrana Kozloduj prodati na slobodnom tržištu sledeće godine, već je dodeljena. Prošle nedelje zaključene su aukcije za prodaju 2,37 miliona MWh bazne energije, pri čemu je postignuta prosečna cena od 111 leva (56,75 evra) po MWh. To znači da je ukupa vrednost transakcija oko 264 miliona leva (35 miliona evra).

To u velikoj meri signalizira buduću cenu električne energije za kompanije u 2020. godini – poređenja radi, prosečna cenu u ovoj godinu iznosi se oko 94 leva (48,06 evra).

U stvari, početne cene elektrane Kozloduj bile su 93-94 leva po MWh, ali su trgovci ponudili i do 20% više. To se u određenoj meri može objasniti njihovom željom da se osiguraju s obzirom na nekoliko kriza na energetskom tržištu tokom ove godine, u kojima je jedan broj učesnika na slobodnom tržištu ostao bez sigurnih zaliha električne energije, a cene na platformi dan unapred dostigle su i do 200 leva (102 evra).

Pravila energetske berze su takva da otkrivaju samo ponuđače, ali ne i pobednike aukcija. Zbog toga ne postoji način da se zvanično sazna koji trgovac je uspeo da kupi i koje količine električne energije. Međutim, sigurno je da je samo nekolicina trgovaca uspela da realizuje kupovinu, a sumnja se da je oko 70% ponuđene električne energije otišlo kompanijama iz iste grupe, koje su ponudile mnogo više cene.

Kako je preneo capital.bg, na prvoj aukciji održanoj 25. novembra pobedio je jedan ponuđač, iako je ponude podnelo 25 kompanija. Na poslednjoj aukciji, 29. novembra, zaključene su tri transakcije, a u ostale tri procedure sklopljeno je ukupno 19 ugovora. Ovde je važno razjasniti da jedan trgovac može sklopiti pet ugovora na pet aukcija, što znači da je ukupan broj trgovaca manji od 10.

Prema pisanju portala capital.bg, značajan deo električne energije otkupili su trgovci povezani sa Hristom Kovačkim. To je moguće pod uslovom da su oni ponudili najviše cene. Između šest i osam ugovora dobile su kompanije za izvoz električne energije, ali reč je o malim količinama – oko 10% ukupne količine koju je ponudila NE Kozloduj. Pretpostavlja se da su distributivne kompanije takođe uspele da kupe električnu energiju za pokrivanje tehnoloških gubitaka. Pored njih, preostalo je samo nekoliko malih trgovaca.

Industrijski potrošači verovatno čekaju zeleno svetlo za aukcije 28. juna – kada će sami navesti količine koje su im potrebne i sami odrediti cene, a nuklearna elektrana će se složiti da im proda električnu energiju, iako bi mogla postići višu cenu ako bi objavila otvorenu aukciju za sve učesnike na tržištu. Iako kontroverzna, ova šema je indirektno podržana od strane države, kao način za garantovanje konkurentnosti za energetski intenzivnu industriju.

Pitanje sigurnosti isporuke

Udruženje za slobodno energetsko tržište (ASEP) izdalo je saopštenje u kome izražava zabrinutost zbog povećanja broja kvarova na objektima nuklearne elektrane Kozloduj u poslednjih šest meseci – ukupno četiri slučaja neplaniranog isključivanja opreme – kvar na šestom bloku 3. jula, posle čega je 1. avgusta došlo do isključenje dve cirkulacione pumpe, kvar na petom bloku 16. novembra i zatvaranje agregata šestog bloka 26. novembra.

„Ne smatramo normalnom situaciju sa tako čestim havarijama na nuklearnoj elektrani. Ovo je najveći proizvodni kapacitet u nacionalnom elektroenergetskom sistemu koji obezbeđuje veliki deo baznog opterećenja i utiče na bezbednost sistema“, navodi se u mišljenju ASEP-a.

Izvor: capital.bg

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija pokriva potrošnju struje besplatnim kilovatima

Srbija je besplatno uvezla struju, u toku prethodna dva vikenda, zahvaljujući tome što je na prenosnoj mreži u tom trenutku bilo više električne energije nego što je potrebno za podmirivanje potrošnje. Srbija je besplatno uvezla struju 7. aprila, objavio je na...

Rumunija: Proizvodnja električne energije dostigla 10,4 TWh u prva dva meseca

Proizvodnja električne energije u Rumuniji u prva dva meseca 2024. godine dostigla je 10,44 TWh, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Proizvodnja u termoelektranama smanjena...

Crna Gora: Voli dobija najveću solarnu elektranu na krovu u Crnoj Gori

Podgorička energetska kompanija Green Grow Energy (GGEN) pobedila je na javnom tenderu kompanije Voli i započela je izgradnju solarne elektrane na krovovima Logističko-distributivnog Centra u Podgorici, po nazivom “Solarna Elektrana Voli Trade 1”. - Sa ukupno ugradjenih 4.100 solarnih panela i 20...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!