Nuklearna elektrana Kozloduj prodala je električnu energiju vrednu 264 miliona leva (135 miliona evra), za isporuku u 2020. godini. Prema izvorima sa tržišta, sumnja se da je najveći deo električne energije kupio jedan trgovac.
Četvrtina od ukupne količine električne energije koju će nuklearna elektrana Kozloduj prodati na slobodnom tržištu sledeće godine, već je dodeljena. Prošle nedelje zaključene su aukcije za prodaju 2,37 miliona MWh bazne energije, pri čemu je postignuta prosečna cena od 111 leva (56,75 evra) po MWh. To znači da je ukupa vrednost transakcija oko 264 miliona leva (35 miliona evra).
To u velikoj meri signalizira buduću cenu električne energije za kompanije u 2020. godini – poređenja radi, prosečna cenu u ovoj godinu iznosi se oko 94 leva (48,06 evra).
U stvari, početne cene elektrane Kozloduj bile su 93-94 leva po MWh, ali su trgovci ponudili i do 20% više. To se u određenoj meri može objasniti njihovom željom da se osiguraju s obzirom na nekoliko kriza na energetskom tržištu tokom ove godine, u kojima je jedan broj učesnika na slobodnom tržištu ostao bez sigurnih zaliha električne energije, a cene na platformi dan unapred dostigle su i do 200 leva (102 evra).
Pravila energetske berze su takva da otkrivaju samo ponuđače, ali ne i pobednike aukcija. Zbog toga ne postoji način da se zvanično sazna koji trgovac je uspeo da kupi i koje količine električne energije. Međutim, sigurno je da je samo nekolicina trgovaca uspela da realizuje kupovinu, a sumnja se da je oko 70% ponuđene električne energije otišlo kompanijama iz iste grupe, koje su ponudile mnogo više cene.
Kako je preneo capital.bg, na prvoj aukciji održanoj 25. novembra pobedio je jedan ponuđač, iako je ponude podnelo 25 kompanija. Na poslednjoj aukciji, 29. novembra, zaključene su tri transakcije, a u ostale tri procedure sklopljeno je ukupno 19 ugovora. Ovde je važno razjasniti da jedan trgovac može sklopiti pet ugovora na pet aukcija, što znači da je ukupan broj trgovaca manji od 10.
Prema pisanju portala capital.bg, značajan deo električne energije otkupili su trgovci povezani sa Hristom Kovačkim. To je moguće pod uslovom da su oni ponudili najviše cene. Između šest i osam ugovora dobile su kompanije za izvoz električne energije, ali reč je o malim količinama – oko 10% ukupne količine koju je ponudila NE Kozloduj. Pretpostavlja se da su distributivne kompanije takođe uspele da kupe električnu energiju za pokrivanje tehnoloških gubitaka. Pored njih, preostalo je samo nekoliko malih trgovaca.
Industrijski potrošači verovatno čekaju zeleno svetlo za aukcije 28. juna – kada će sami navesti količine koje su im potrebne i sami odrediti cene, a nuklearna elektrana će se složiti da im proda električnu energiju, iako bi mogla postići višu cenu ako bi objavila otvorenu aukciju za sve učesnike na tržištu. Iako kontroverzna, ova šema je indirektno podržana od strane države, kao način za garantovanje konkurentnosti za energetski intenzivnu industriju.
Pitanje sigurnosti isporuke
Udruženje za slobodno energetsko tržište (ASEP) izdalo je saopštenje u kome izražava zabrinutost zbog povećanja broja kvarova na objektima nuklearne elektrane Kozloduj u poslednjih šest meseci – ukupno četiri slučaja neplaniranog isključivanja opreme – kvar na šestom bloku 3. jula, posle čega je 1. avgusta došlo do isključenje dve cirkulacione pumpe, kvar na petom bloku 16. novembra i zatvaranje agregata šestog bloka 26. novembra.
„Ne smatramo normalnom situaciju sa tako čestim havarijama na nuklearnoj elektrani. Ovo je najveći proizvodni kapacitet u nacionalnom elektroenergetskom sistemu koji obezbeđuje veliki deo baznog opterećenja i utiče na bezbednost sistema“, navodi se u mišljenju ASEP-a.
Izvor: capital.bg
