Bugarska Nacionalna kompanija za električnu energiju (NEK) – donedavno jedna od najzaduženijih državnih kompanija – prijavila je značajno poboljšanje svojih finansijskih performansi u prvih šest meseci 2021. godine.
Ostvarena neto dobit u ovom periodu iznosi 190,5 miliona leva (97,4 miliona evra), u poređenju sa samo 52 miliona leva (26,6 miliona evra) u istom periodu prošle godine. Raspoloživa novčana sredstva dostižu 374 miliona leva (191,2 miliona evra) – što je jedan od najviših nivoa u poslednjih nekoliko godina.
Dva su faktora uticala na ovaj rezultat – povećanja cena električne energije na slobodnom tržištu – gotovo dvostruko na godišnjem nivou; i drastično povećanje proizvodnje hidroelektrana u vlasištvu NEK-a (sve velike HE u zemlji), zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji, u poređenju sa sušnom 2020. godinom.
Ipak, obaveze NEK-a iznose i dalje visokih 4,14 milijardi leva (2,1 milijarda evra) – najveći deo se odnosi na NE Belene – i one su neznatno povećane na godišnjoj osnovi. Akumulirani gubitak iznosi 1,24 milijarde leva (634 miliona evra).
Povećanje prodaje za 1.200%
Ukupni prihodi NEK-a porasli su za 32,3%, na blizu 423 miliona leva (216,3 evra) u prvoj polovini godine. To je uglavnom posledica rasta prodaje na berzi i viših cena električne energije.
Prema izveštaju, količine prodate za slobodnom tržištu porasle su za 1.019%, a ostvareni prihodi – za još neverovatnijih 1.230%. Ovde se uglavnom radi o električnoj energiji iz hidroelektrana, čija je proizvodnja povećana za 84%. Prosečna prodajna cena je iznosila 124 leva (63,4 evra) po MWh, u poređenju sa oko 60 leva (30,7 evra) po MWh u prvih šest meseci prošle godine.
Prodaja na berzi čini oko trećine ukupnih količina koje je NEK prodao.
Državna kompanija i dalje vrši ulogu javnog snabdevača i obezbeđuje neophodnu električnu energiju za krajnje snabdevače – ČEZ, EVN i Energo-pro.
Količina električne energije prodate ovim snabdevačima smanjena je za gotovo 20% u prvoj polovini 2021. godine. To je posledica izmene Zakona o energetici, koji je obavezao sve poslovne potrošače da izađu na slobodno tržište.
Skuplje kvote za CO2, rast prihoda
Zanimljiva je činjenica da, za razliku od ostalih proizvođača električne energije, poskupljenje sertifikata za CO2 ne znači veće troškove za NEK, već dodatne prihode.
Naime, NEK u svojim hidroelektranama ne proizvodi štetne emisije, već ima obavezu da osigura kvote za CO2 po osnovu dugoročnih ugovora sa tzv. američkim elektranama AES Galabovo i ContourGlobal Marica Istok 3.
Plaćanje samih kvota pokriveno je isplatama iz Fonda za sigurnost elektroenergetskog sistema.
U ovom slučaju, sa povećanjem cena CO2 sa 30 na 55 evra po toni, u periodu januar 2021. godine, u poređenju sa 22 evra po toni u istom periodu 2020. godine, NEK-u je iz Fonda isplaćeno 664 miliona leva (339,5 miliona evra), u odnosu na 492 miliona leva (251,6 miliona evra) godinu ranije.
Može se očekivati da će u drugoj polovini 2021. godine NEK dodatno poboljšati svoj finansijski rezultat, kako raste potražnja za električnom energijom, ali i cene – do rekordnih istorijskih nivoa.
Izvor: capital.bg
