Termolektrana na ugalj Bobov dol uložiće više od 100 miliona evra u veliki solarni park, čija izgradnja počinje u ponedeljak. Pokrenuta je i izgradnja gasnih kogeneracionih elektrana i elektrane na biogas.
Ove godine navršava se tačno 50 godina od puštanja u rad prvog bloka termoelektrane na lignit Bobov Dol, a ona će postati prva elektrana na ugalj u Bugarskoj koja će dodati sopstvene kapacitete na obnovljive izvore energije, izgradnjom solarnog parka od 100 MW. Projektovana vrednost investicije je oko 100 miliona evra, a njena realizacija počinje 13. februara.
U poslednjoj deceniji za TE Bobov dol, iza koje stoji biznismen Hristo Kovački, vezivao se veliki broj afera – između ostalog zbog problema zagađenja, spaljivanja otpada i biomase i provera tužilaštva. Međutim, izgradnja fotonaponskog parka mogla bi da popravi imidž ovog velikog igrača na bugarskom energetskom tržištu. Izgradnja PV parka trebala bi da pokaže da regioni uglja mogu krenuti putem transformacije.
Od braon do zelene
Projekat solarnog parka na lokaciji TE Bobov dol ilustrije kako se mogu iskoristiti prednosti starog postrojenja za potrebe novih energetskih projekata – kao što su direktna veza sa elektroenergetskom mrežom, raspoloživo zemljište i radnici. Pored toga, sama kompanija je proizvođač električne energije i već etablirani učesnik na energetskom tržištu.
Solarna elektrana će se graditi na staroj deponiji šljake, koja je nusproizvod nastao nakon sagorevanja uglja.
Ideja za izgradnju PV elektrane datira još iz 2020. godine, a nadležni organi su odlučili da nije potrebno sprovoditi procenu uticaja na životnu sredinu za projekat jer je zemljište na kojem će se graditi već degradirano.
Krajem marta 2021. godine potpisan je predugovor sa Operatorom elektroenergetskog sistema za priključenje na mrežu PV elektrane Bobov dol. Procedura je pojednostavljena jer u blizini termoelektrane postoji mreža i trafostanica, što nedostaje većini sličnih projekata.
Sama građevinska dozvola je izdata u aprilu 2022, dok je u januaru 2023. potpisan finalni ugovor sa ESO. Preostalo je da se izgradi višekilometarski nadzemni dalekovod, čiju izgradnju je naručio ESO, ali je u potpunosti finasira TE Bobov Dol.
Prvi solarni panel već su isporučni u luku Burgas i u toku je njihov transport na lokaciju TE Bobov Dol. U toku je isporuka konstrukcije, invertora i kablova, a u junu se očekuje isporuka same trafostanice za buduće postrojenje (33/110Kw, snage 110kVA). Izvođač projekta je kompanija MAT OOD.
Rok za završetak prve faze projekta je 13. decembar 2023. godine, ali se očekuje da će elektrana biti operativna i pre tog datuma ako se isporuke budu odvijale po planu.
Sistem 40-40-20
Ceo projekat je podeljen u tri glavne faze. U prve dve faze biće instalirani solarni paneli ukupne snage po 40 MW, a u trećoj fazi dodatnih 20 MW.
Ova podela je vezana za finansiranje – novac za prvu fazu obezbedila je sama termoelektrana – oko 15 miliona evra.
Nakon toga, solarna elektrana će biti izdvojena u novu kompaniju, koja će podići kredit za finasiranje naredne dve faze, ukupne vrednosti oko 35 miliona evra. Ovo je neophodno jer banke više ne pozajmljuju novac kompanijama za proizvodnju uglja.
Takođe je planirana instalacija baterija u sklopu solarnog parka, sa početnim kapacitetom između 1 i 5 MWh, ali one će biti modularne kako bi mogle da se nadograde.
Predviđena je i izgradnja stanice za punjenje električnih vozila na jednom kraju solarnog parka, koja će nuditi zelenu energiju za punjenje električnih automobila.
Ugalj, solar i gas
Paralelno, TE Bobov Dol je pokrenuo projekat izgradnje pet gasnih kogeneracionih elektrana ukupnog kapaciteta 42 MW. One bi trebale da budu puštene u rad u aprilu 2024. godine, a povezivanje sa mrežom Bulgartransgaza očekuje se već tokom leta.
U toku su i radovi na izgradnji elektrane na biogas, kapaciteta 6,5 MW. Ugovor o projektovanju, nabavci opreme i izgradnji potpisan je sa Zorg Biogasom, a čeka se završetak procedura za izradu EIA studije.
Po okončanu investicije, TE će moći da balansira solarnu proizvodnju na licu mesta i moći će da ponudi kompletan bazni proizvod. Za sada, međutim, rukovodstvo nije odlučilo kako će prodavati električnu energiju – da li kao kombinovanu proizvodnju svih kapaciteta, preko pojedinačnih balansnih grupa ili putem dugoročnih ugovora sa krajnjim kupcima ili trgovcima.
