Vlada Bugarske i Srbije mogle bi da potpišu kratkoročne ugovore o snabdevanju ruskim gasom dok obe države razvijaju nove alternativne rute, ocenjuju učesnici na balkanskom tržištu.
Važeći kratkoročni ugovor između Srbije i ruskog državnog snabdevača Gazproma ističe 30. juna. Trenutni dugoročni ugovor Bugarske sa Gazpromom za 2,9 milijardi kubnih metara (bcm) godišnje ističe krajem 2022. godine.
Bugarski premijer Kiril Petkov rekao je 25. marta da bi ruski gas mogao da bude deo bugarskog miksa snabdevanja u budućnosti, dok bi Evropska komisija mogla da pregovara u ime svih zainteresovanih zemalja EU prilikom kupovine gasa od trećih zemalja.
Time bi se promenila pregovaračka pozicija i obezbedili bolji uslove i niže cene. To bi bilo posebno važno za Bugarsku, kojoj ove godine ističe ugovor sa Gazpromom, istakao je Petkov.
Srbija je u februaru objavila da do kraja marta planira da otpočne pregovore o novom desetogodišnjem gasnom ugovoru sa Gazpromom.
„Za sada je isporuka gasa normalna. Od Gazproma dobijamo šest miliona kubnih metara (mcm) gasa dnevno. Postoje razni scenariji i krizni planovi i održavamo komunikaciju i sa Bugarskom i sa Rusijom, a u narednim godinama sve je moguće, pogotovo što je predlog Međunarodne agencije za energetiku zemljama EU da ne potpisuju nove sporazume sa Gazpromom kada postojeći isteknu“, izjavila je 22. marta ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Pregled tržišta
Učesnici na balkanskom tržištu očekuju da će i Bugarska i Srbija ove godine potpisati kratkoročne ugovore sa Gazpromom kako bi obezbedili da se snabdevanje gasom nastavi bez prekida tokom sledeće zimske sezone.
S obzirom na planove Evropske unije da postepeno izbaci ruski ugalj, naftu i gas do 2027. godine, obe zemlje bi mogle da potpišu kratkoročne gasne ugovore sa maksimalnom dužinom od pet godina, rekao je izvor.
Obe zemlje bi morale da potpišu fleksibilne sporazume sa Gazpromom i izbegavaju klauzule take-or-pay, rekao je drugi izvor, sugerišući miks indeksacije cena nafte i gasa.
Treći učesnik je rekao da će potencijalni ugovori Gazproma sa dve države biti veoma različiti. Bugarska je članica EU, a Srbija nije, što već pravi razliku u pregovaračkoj strategiji na strani Gazproma.
Srbija je u skladu sa tekućim kratkoročnim ugovorom koji ističe u junu plaćala 270 dolara za hiljadu kubnih metara.
Izvor je rekao da bi dve zemlje mogle da pregovaraju o smanjenju ruskih količina do 2027. godine dok bi u istom periodu razvijale alternativne rute i gasnu infrastrukturu.
Alternativno snabdevanje
Od početka 2021. Rusija isporučuje 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje Bugarskoj i Srbiji putem gasovoda Turski tok 2 preko bugarskog nacionalnog sistema za prenos gasa.
Obe države žele da diverzifikuju svoje snabdevanje gasom u narednim godinama puštanjem u rad novog bugarsko-srpskog gasnog interkonektora (IBS) kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, koji bi trebalo da počne sa radom u oktobru 2023. godine.
IBS će ovim zemljama povećati pristup LNG-u iz Grčke, azerbejdžanskom gasu iz Južnog gasnog koridora preko Transjadranskog gasovoda od 10 milijardi kubnih metara (TAP) i potencijalnim količinama iz SAD, Egipta, Katara, Alžira, Izraela i Kipra.
Prema projektnoj kompaniji ICGB, veće količina azerbejdžanskog gasa i LNG-a mogle bi doći iz interkonektora Grčka-Bugarska (IGB), kapaciteta 3 milijarde kubnih metara godišnje, koji bi trebao biti dostupan 1. jula.
IGB je od ključnog značaja za diversifikaciju i sigurnost snabdevanja gasom jugoistočne Evrope jer će omogućiti pristup azerbejdžanskom gasu putem TAP-a, a potencijalno i LNG-u na planiranom grčkom terminalu u Aleksandropulisu, koji bi trebao da bude dostupan krajem 2023. godine.
