Državna kompanija ESO dobiće 511 miliona leva (261,3 miliona evra) iz Plana oporavka, za modernizaciju mreže za prenos električne energije
Sredstva će se najverovatnije trošiti putem okvirnih sporazuma ili tzv. „inhaus“ naloga, čime se onemogućava konkurencija i transparentno trošenje novca
Plan oporavka i održivosti, koji je izradila vlada Bojka Borisova, uključuje projekat Operatora elektroenergetskog sistema. Njegova vrednost je 511 miliona leva (261,3 evra), od čega će 467 miliona leva (238,8 evra) biti dodeljeno iz evropskih fondova, dok će preostalih 44 miliona leva (22,5 miliona evra) činiti sredstva ESO.
Plan je trenutno u fazi finalizacije i još nije podnet Evropskoj komisiji na odobrenje. Ali stručnjaci kažu da je malo verovatno da će ovaj projekat biti odbijen, jer je Brisel već potvrdio da njegovo finansiranje neće predstavljati državnu pomoć. A glavni cilj se direktno uklapa u okvir Zelenog dogovora i oprovaka.
Međutim, postoji sumnja da se radi na tome da izvođač radova bude kompanija EMU, koja je poslednjih godina pretplaćena na realizaciju naloga operatora prensonog sistema.
Iz dokumenata ESO, koji su u prilogu Plana oporavka, jasno je da će realizacija aktivnosti započeti odmah nakon što Brisel odobri projekat kompanije. Navodi se da će se projekat realizovati dodelom ugovora za nabavku i implementaciju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Ali već u sledećoj rečenici se dodaje da neće biti novih tendera, jer je ESO potpisao okvirne sporazume koji omogućavaju početak projektnih aktivnosti odmah nakon odobrenja.
Naime, ESO je je potpisao ugovor sa EMU i povezanim Impulse Co., za isporuku opreme i građevinske i instalacione radove, što će biti iskorišćeno za pokretanje prvog potprojekta – automatizovanog sistema upravljanja trafostanicama (SAUP). Takođe, to je ujedno i najveći podprojekat – sa indikativnim budžetom od 378 miliona leva (193,3 miliona evra).
Prvi koraci u ovom pravcu su već preduzeti, nakon što je izvršna direktorka ESO Angelin Tsachev ranije ovog meseca podnela Agenciji za javne nabavke najavu o izmenama okvirnih sporazuma sa EMU i Impulse Co, koje uključuju objekte u projektu Plana oporavka.
Ovo otkriće izazvalo je dosta bure u javnosti, jer je neprihvatljivo da se evropski projekti dodeljuju po već zaključenim okvirnim sporazumima. Na taj način se ograničava konkurencija i onemogućava transparentnost u trošenju novca.
Kapacitet za povezivanje novih OIE – 4.000 MW
Projekat operatora sistema nosi naziv „Digitalna transformacija i razvoj ESO informacionih sistema i sistema u realnom vremenu u uslovima nisko-karbonske ekonomije“.
Generalno, cilj je potpuna modernizacija aktivnosti planiranja, upravljanja i održavanja mreže za prenos električne energije u zemlji, uvođenjem digitalnih sredstava i metoda za obezbeđivanja sigurnosti i pouzdanosti u uslovima nisko-karbonske proizvodnje, povećavajući prodor obnovljivih izvora energije. Konkretno, predviđena je ugradnja sistema za automatizovanu kontrolu trafostanica, proširenje i modernizaciju telekomunikacione mreže novim uređajima za daljinsko upravljanje trafostanicama, kao i kompletnog sistema sajber bezbednosti, i modernizacija sistema za upravljanje tržištem električne energije.
Jedan od ciljeva projekta je povećanje kapaciteta za povezivanje novih OIE na mrežu, za najmanje 4.000 MW, do juna 2026. godine.
Poređenja radi – Bugarska trenutno ima oko 2.000 MW OIE kapaciteta (bez hidroelektrana).
Prema stručnjacima sa velikim iskustvom u energetici, to je trenutno moguće, ali postoje različiti problemi – nedostatak transparentnosti i predvidljivosti, nedostatak javnih informacija o tzv. besplatnom mrežnom kapacitetu i, na kraju, ali ne najmanje važno, administrativne barijere koje značajno odlažu investicije.
Takođe je planirano povećanje interkonektivnih kapaciteta za prenos električne energije do 2026. godine boljim korišćenjem postojeće mreže, za najmanje 1.000 MW.
Izvor: capital.bg
