Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska: Do 2028....

Bugarska: Do 2028. godine, bruto potrošnja električne energije iznosiće do 40.600 GWh

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Do 2028. godine, bruto potrošnja električne energije u Bugarskoj neće prelaziti 40. 600 GWh. Očekivano apsolutno maksimalno opterećenje u 2028. godini iznosiće 8.100 MW, a maksimalno prosečno dnevno opterećenje 7.600 MW, navodi se u desetogodišnjem planu razvoja bugarske elektroenergetske mreže, o kome će se danas raspravljati na javnoj sednici Regulatorne agencije KEVR, prenosi BTA.

Plan razvoja elektroenergetske mreže u Bugarskoj, u periodu od 2019. do 2028. godine, razvio je tim stručnjaka Operatora elektroenergetskog sistema EAD ESO. U planu je predstavljena glavna infrastruktura za prenos električne energije, koja je planirana za izgradnju, proširenje, rekonstrukciju i modernizaciju u sledećih deset godina.

U desetogodišnjem planu, ESO EAD navodi da je sprovođenje mera energetske efikasnosti i uvođenje novih tehnologija uticalo na obrasce potrošnje električne energije u zemlji. To otežava određivanje korelacijske zavisnosti, a u praksi, u poslednjih nekoliko godina nema jasno definisanih trendova u bruto potrošnji električne energije.

U izveštaju o odobravanju plana navodi se da su usvojena dva glavna scenarija za razvoj potrošnje električne energije – maksimalni i minimalni.

Prema maksimalnom scenariju, predviđeno je da će se bruto potrošnja električne energije do 2019. godine umereno povećavati. Ovaj scenario uključuje kašnjenje u sprovođenju mera energetske efikasnosti. Do 2028. godine, očekuje se da će bruto potrošnja dostići 40.600.000 MWh.

Prema minimalnom scenariju, predviđen je nivo potrošnje električne energije koja se neće povećavati tokom čitavog perioda, zbog intenzivnijeg sprovođenja mera energetske efikasnosti. Do 2028. godine, očekuje se da će bruto potrošnja električne energije iznositi 37.690.000 MWh.

Prognoze za razvoj bugarskih proizvodnih kapaciteta ne uključuju hidroenergetski kompleks na Dunavu i novi nuklearni reaktor Kozloduj, jer se oni ne pojavljuju u dokumentu objavljenom 15. januara 2019. godine, pod nazivom „Projekat integralnog plana u oblasti energetike i klime Republike Bugarske“, koji je pripremilo Ministarstvo energetike.

Isti plan navodi da postoji potencijal za izgradnju novih nuklearnih elektrana, snage 2.000 MW, i njihovu verovatnu implemetaciju, ali bez jasnih detalja u vezi s izgradnjom nuklearne elektrane Belene.

Zbog nedostatka jasnih planova u ovom trenutku, novi kapaciteti nuklearne energije nisu uzeti u obzir prilikom ažuriranja plana razvoja mreže, navodi se u izveštaju ESO.

Od početka 2018. godine došlo je do promene u vlasništvu TE Varna. Od januara 2019. godine, blokovi 6, 5 i 4 su u redovnom pogonu, a očekivanja investitora su da će blok 3 biti u pušten u rad do 2021. godine. Puštanje u rad blokova 1 i 2 direktno će uticati na razvoj tržišta električne energije u zemlji. Za potrebe desetogodišnjeg plana, ESO predviđa puštanje u pogon blokova 1 i 2 nakon 2025. godine.

Trend korišćenja obnovljivih izvora energije posle 2020. godine unutar Evropske unije ostaje aktuelan, iako uz umerenije stope rasta i ekonomski održive šeme otkupa električne energije. Očekuje se da će udeo obnovljive energije u bruto potrošnji električne energije u 2028. godini premašiti 17% u maksimalnom scenariju, odnosno 18% u minimalnom scenariju razvoja. Sprovođenje mera energetske efikasnosti mogli bi pomoći u postizanju nacionalnih indikativnih ciljeva – umesto ulaganja u izgradnju novih OIE, moguće je ulagati u smanjenje energetske intenzivnosti.

Za upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu, sprovođenje plana međusobnog povezivanja i održavanje sigurnosti, u skladu sa uslovima smanjene proizvodnje konvencionalnih elektrana i povećane proizvodnje OIE, potrebno je povećati regulatorne kapacitete reverzibilne hidroelektrane Chaira. Osim toga, potrebno je izgraditi novi blok u HE Valča 1 i novi 110 kV dalekovod Rozovo, do HE Cankov kamen, navodi se u planu ESO.

Godišnji procenjeni troškovi izgradnje, proširenja, rekonstrukcije i modernizacije prenosne mreže i sistema zaštite i upravljanja elektroenergetskim sistemom u periodu od  2019. do 2028. godine iznose 1.347.300.000 leva (688 miliona evra), od čega 189.629.000 leva (97 miliona evra) ili 14,07% čine evropska sredstva, uglavnom za sufinansiranje projekata od zajedničkog evropskog interesa, navodi ESO.

Iz revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja ESO-a za 2018. godinu vidljivo je da je kompanija povećala operativnu dobit sa 28.236.000 leva (14,4 miliona evra) u 2017. godini na 34.708.000 leva (17,7 miliona evra) u 2018. godini. Koeficijent ošte likvidnost za 2018. godinu iznosi 3,28 u odnosu na 5,13 u 2017. godini, što ukazuje na sposobnost kompanije da pokrije tekuće obaveze vlastitim obrtnim kapitalom. Nakon analize stanja ESO EAD, na osnovu prezentovanog revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2018. godinu, može se zaključiti da će kompanija imati sredstva za sprovođenje investicionog programa, zaključuje ESO.

Izvor: investor.bg

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!