Do 2028. godine, bruto potrošnja električne energije u Bugarskoj neće prelaziti 40. 600 GWh. Očekivano apsolutno maksimalno opterećenje u 2028. godini iznosiće 8.100 MW, a maksimalno prosečno dnevno opterećenje 7.600 MW, navodi se u desetogodišnjem planu razvoja bugarske elektroenergetske mreže, o kome će se danas raspravljati na javnoj sednici Regulatorne agencije KEVR, prenosi BTA.
Plan razvoja elektroenergetske mreže u Bugarskoj, u periodu od 2019. do 2028. godine, razvio je tim stručnjaka Operatora elektroenergetskog sistema EAD ESO. U planu je predstavljena glavna infrastruktura za prenos električne energije, koja je planirana za izgradnju, proširenje, rekonstrukciju i modernizaciju u sledećih deset godina.
U desetogodišnjem planu, ESO EAD navodi da je sprovođenje mera energetske efikasnosti i uvođenje novih tehnologija uticalo na obrasce potrošnje električne energije u zemlji. To otežava određivanje korelacijske zavisnosti, a u praksi, u poslednjih nekoliko godina nema jasno definisanih trendova u bruto potrošnji električne energije.
U izveštaju o odobravanju plana navodi se da su usvojena dva glavna scenarija za razvoj potrošnje električne energije – maksimalni i minimalni.
Prema maksimalnom scenariju, predviđeno je da će se bruto potrošnja električne energije do 2019. godine umereno povećavati. Ovaj scenario uključuje kašnjenje u sprovođenju mera energetske efikasnosti. Do 2028. godine, očekuje se da će bruto potrošnja dostići 40.600.000 MWh.
Prema minimalnom scenariju, predviđen je nivo potrošnje električne energije koja se neće povećavati tokom čitavog perioda, zbog intenzivnijeg sprovođenja mera energetske efikasnosti. Do 2028. godine, očekuje se da će bruto potrošnja električne energije iznositi 37.690.000 MWh.
Prognoze za razvoj bugarskih proizvodnih kapaciteta ne uključuju hidroenergetski kompleks na Dunavu i novi nuklearni reaktor Kozloduj, jer se oni ne pojavljuju u dokumentu objavljenom 15. januara 2019. godine, pod nazivom „Projekat integralnog plana u oblasti energetike i klime Republike Bugarske“, koji je pripremilo Ministarstvo energetike.
Isti plan navodi da postoji potencijal za izgradnju novih nuklearnih elektrana, snage 2.000 MW, i njihovu verovatnu implemetaciju, ali bez jasnih detalja u vezi s izgradnjom nuklearne elektrane Belene.
Zbog nedostatka jasnih planova u ovom trenutku, novi kapaciteti nuklearne energije nisu uzeti u obzir prilikom ažuriranja plana razvoja mreže, navodi se u izveštaju ESO.
Od početka 2018. godine došlo je do promene u vlasništvu TE Varna. Od januara 2019. godine, blokovi 6, 5 i 4 su u redovnom pogonu, a očekivanja investitora su da će blok 3 biti u pušten u rad do 2021. godine. Puštanje u rad blokova 1 i 2 direktno će uticati na razvoj tržišta električne energije u zemlji. Za potrebe desetogodišnjeg plana, ESO predviđa puštanje u pogon blokova 1 i 2 nakon 2025. godine.
Trend korišćenja obnovljivih izvora energije posle 2020. godine unutar Evropske unije ostaje aktuelan, iako uz umerenije stope rasta i ekonomski održive šeme otkupa električne energije. Očekuje se da će udeo obnovljive energije u bruto potrošnji električne energije u 2028. godini premašiti 17% u maksimalnom scenariju, odnosno 18% u minimalnom scenariju razvoja. Sprovođenje mera energetske efikasnosti mogli bi pomoći u postizanju nacionalnih indikativnih ciljeva – umesto ulaganja u izgradnju novih OIE, moguće je ulagati u smanjenje energetske intenzivnosti.
Za upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu, sprovođenje plana međusobnog povezivanja i održavanje sigurnosti, u skladu sa uslovima smanjene proizvodnje konvencionalnih elektrana i povećane proizvodnje OIE, potrebno je povećati regulatorne kapacitete reverzibilne hidroelektrane Chaira. Osim toga, potrebno je izgraditi novi blok u HE Valča 1 i novi 110 kV dalekovod Rozovo, do HE Cankov kamen, navodi se u planu ESO.
Godišnji procenjeni troškovi izgradnje, proširenja, rekonstrukcije i modernizacije prenosne mreže i sistema zaštite i upravljanja elektroenergetskim sistemom u periodu od 2019. do 2028. godine iznose 1.347.300.000 leva (688 miliona evra), od čega 189.629.000 leva (97 miliona evra) ili 14,07% čine evropska sredstva, uglavnom za sufinansiranje projekata od zajedničkog evropskog interesa, navodi ESO.
Iz revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja ESO-a za 2018. godinu vidljivo je da je kompanija povećala operativnu dobit sa 28.236.000 leva (14,4 miliona evra) u 2017. godini na 34.708.000 leva (17,7 miliona evra) u 2018. godini. Koeficijent ošte likvidnost za 2018. godinu iznosi 3,28 u odnosu na 5,13 u 2017. godini, što ukazuje na sposobnost kompanije da pokrije tekuće obaveze vlastitim obrtnim kapitalom. Nakon analize stanja ESO EAD, na osnovu prezentovanog revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2018. godinu, može se zaključiti da će kompanija imati sredstva za sprovođenje investicionog programa, zaključuje ESO.
Izvor: investor.bg
