Bugarska vlada planira da zadrži na mreži svoj ukupni kapacitet za proizvodnju električne energije na ugalj od 4,9 GW i obezbedi 1,4 GW novih obnovljivih kapaciteta u kombinaciji sa skladištem od 600 MW do kraja 2026. godine, prema ažuriranoj verziji nacionalnog plana za oporavak i otpornost (RRP) koji treba da odobri Evropska komisija u toku ovog meseca.
Ovo su saopštili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Kiril Petkov na zajedničkoj konferenciji za novinare u četvrtak.
Komisija je prošlog decembra preporučila Bugarskoj da do 2026. godine povuče najmanje 1,4 GW kapaciteta na ugalj kako bi dobila sredstva iz RRP-a, ali je ovaj zahtev odbijen.
U najnovijoj verziji bugarskog RRP-a takođe su odbačeni planovi za izgradnju gasne elektrane sa kombinovanim ciklusom od 1 GW koja bi zamenila državnu elektranu na ugalj Marica Istok 2 (ME2) od 1,6 GW do 2025. godine.
To znači da će ME2 nastaviti da radi najmanje do 2026. godine, a ako bude potrebno i nakon toga, pošto je postrojenje ključno za sigurnost snabdevanja i balansiranje mreže u Bugarskoj i regionu, rekao je Petkov.
Saopštenje dolazi u trenutku kada zemlje EU pokušavaju da se odmaknu od ruskog gasa, a Komisija se obavezala da će postepeno ukinuti ruska fosilna goriva do 2027. godine.
Bugarska se obavezala da će smanjiti emisiju CO2 za 40% do 2035. godine, ali ovaj cilj ostaje neizvestan s obzirom na tekuću debatu o proizvodnji na ugalj u zemlji, rekli su učesnici na lokalnom tržištu.
Zemlja planira da ukine elektrane na ugalj do 2040. godine, rekao je premijer u oktobru.
Ažurirani 10-godišnji plan
Dugoročno posmatrano, bugarski državni operator elektroenergetske mreže ESO planira da integriše 4,8 GW obnovljivih izvora i 1 GW novih termo kapaciteta do 2031. godine, navodi kompanija u svom ažuriranom 10-godišnjem planu razvoja.
Planom je predviđeno da udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto potrošnji električne energije dostigne 30% do 2031. godine. Plan će morati da odobri energetski regulator do kraja aprila.
Prema planu, solarni kapacitet bi porastao sa 1,1 GW u 2022. na 4,4 GW u 2031. godini, dok bi se kapacitet vetra sa 700 MW povećao na 1,1 GW. U ovom periodu planirano je i 1 GW novih termo kapaciteta.
ICIS Power Horizon model predviđa da će zemlja imati 4,3 GW solarne energije i 2,4 GW vetra na mreži do 2031. godine.
ESO predviđa smanjenje bugarskog izvoza električne energije sa 900 MW dnevno u 2022. na 350 MW u 2031. godini.
Operator mreže očekuje da će apsolutno maksimalno opterećenje iznositi 7,7 GW u 2031. godini a maksimalno opterećenje za prosečan radni dan 7,1 GW.
Očekuje se da će bugarska potrošnja električne energije porasti sa 38 TWh u 2022. na 42 TWh u 2031. godini.
ESO takođe planira budući pristup balansnim platformama ENTSO-E, što će zauzvrat pružiti dodatne tržišne mogućnosti za snabdevače balansnom energijom u zemlji, prema planu.
Kaplovanje dan unapred tržišta sa Grčkom i Rumunijom u 2021. unapredilo je bugarsko tržište električne energije, optimizovalo regionalne tokove i imalo je pozitivan efekat na pokrivanje domaće potrošnje energije, rekao je lokalni trgovac.
ESO će imati priliku da aktivira balansne kapacitete iz drugih tržišnih zona u uslovima nestašice snabdevanja u zemlji, dodao je drugi trgovac.
