Za BiH energetski zaokret se sastoji od nekoliko ključnih aspekata:
1 postepena decentralizacija energijskog sistema – povećanje udjela postrojenja koja su priključena na distribucijsku mrežu,
2 dekarbonizacija – smanjenje energije proizvedene iz fosilnih goriva, a povećanje udjela energije iz OIE,
3 vlasništvo lokalne zajednice – lokalna zajednica postaje vlasnik dijelova energijskog sistema
4 subvencioniranje energijske efikasnosti – preusmjeravanje subvencija za potrošnju energije.
Energijski zaokret znači prelazak sa centraliziranih energijskih sistema ka decentraliziranim tj. distribucijskim. Distribucijski sistemi sadrže veliki broj relativno malih proizvodnih jedinica priključenih na distribucijsku mrežu. Upravo to omogućava aktivno uključivanje lokalne zajednice u donošenje odluka, razvoj projekata, finansiranje i implementaciju projekata. Lokalna zajednica se može uključiti kroz lokalne kompanije, pojedince i, sve više, kroz energetske zadruge. Pošto se radi o OIE, taj proces vodi i ka dekarbonizaciji, tj. smanjenju i dugoročno potpunom prestanku korištenja fosilnih goriva. Energijska efikasnost korisnika je osnovi preduslov za dekarbonizaciju. Bitan aspekt tranzicije u kontekstu lokanog razvoja je promjena vlasništva. Decentralizacija omogućava učešće lokalnog stanovništva u vlasništvu nad energijskom infrastrukturom. Da bi korištenje OIE bilo održivo potrebno je prestati sa praksom subvencioniranja potrošnje energije i uvesti mehanizme za subvencioniranje energijske efikasnosti. Prema podacima Razvojnog programa UN-a (UNDP), BiH troši 9-10% BDP-a na subvencioniranje potrošnje energije iz fosilnih goriva. Od zemalja u regiji, samo Crna Gora i Kosovo izdvajaju veći procenat BDP za subvencioniranje potrošnje energije iz fosilnih goriva. Uzevši u obzir iznos BDP-a, zaključuje se da BiH troši na subvencije za fosilna goriva oko 2,5 milijardi KM godišnje. Samo jedan dio tog iznosa je potreban za znatno intenzivnije korištenje OIE i EE. Iznos subvencija za OIE (uglavnom kroz podsticajne tarife je nešto manji od 15 miliona KM godišnje. Osnovni cilj energijskog zaokreta nije smanjenje emisije stakleničkih gasova, već sljedeći aspekti navedeni prema značaju:
1 dugoročna konkurentnost energetike,
2 bolja sigurnost snabdjevanja energijom,
3 energijski sistem u funkciji lokalnog razvoja,
4 efikasno i efektivno korištenje energije i
5 smanjenje emisija stakleničkih gasova i zagađujućih materija
BiH je uvela neke od mehanizama za podsticanje OIE. Međutim, uvedeni mehanizmi nisu osmišljeni tako da posluže postizanju razvojnih ciljeva. Nema integralnog pristupa i uglavnom se favorizuje proizvodnja električne energije iz OIE. To se najbolje vidi iz propisanih podsticajnih tarifa. Planirane kvote za fotonaponske elektrane su zauzete, jer je investiranje u ta postrojenja isplativo. Međutim, sigurno se može reći da kvalitet života u BiH nije nimalo poboljšan zbog izgradnje tih postrojenja. Kvalitet života bi se mogao poboljšati ukoliko bi dio kvota bio rezervisan, ili ukoliko bi se uveo dodatni koeficijent (veći od 1) za tarife, za projekte fotonaponskih elektrana na krovovima zgrada sa povećanjem EE zgrade čiji se krov koristi. Slično je sa tarifama za električnu energiju iz postrojenja na biomasu. Nema podsticanja korištenja toplote iz kogenerativnih postrojenja na biomasu. Na primjer, mogu se uvesti koeficijenti za tarife srazmjerno procentu korištenja raspoložive toplote.
Izvor’ Ba.boell.org
