Zijad Bajramović, predsednik Komiteta Bosne i Hercegovine pri Međunarodnom savetu za velike elektroenergetske sisteme (CIGRE), izjavio je da je do 2030. godine u distributivne mreže električne energije u zemlji potrebno uložiti više od 700 miliona evra.
On je istakao da brzi rast obnovljivih izvora energije već izaziva zagušenja u prenosnim i distributivnim sistemima, što je problem prisutan širom regiona. Dodatni pritisak na mrežu očekuje se zbog elektrifikacije transporta i sve veće potrošnje električne energije za grejanje i hlađenje.
Bosna i Hercegovina će morati da izgradi nove trafostanice od 110 kV, završi prelazak na napon od 20 kV i osigura kvalitet snabdevanja. Takođe, potrebno je integrisati prosumente, posebno domaćinstva koja istovremeno troše i proizvode električnu energiju putem solarnih panela na krovu.
Integracija obnovljivih izvora u velikoj meri donosi izazove u balansiranju, stabilnosti napona i kvalitetu snabdevanja. Energetska skladišta se smatraju ključnim rešenjem za upravljanje razlikom između proizvodnje i potrošnje. Baterijski sistemi, posebno, mogu skladištiti višak energije u periodima niske potražnje i oslobađati je kada potražnja raste. Proračuni pokazuju da bi povezivanje 1.500 MW solarnih i 1.000 MW vetroenergijskih kapaciteta na prenosnu mrežu zahtevalo 225 MW baterijskih kapaciteta sa 450 MWh skladištenja.
Bajramović je takođe istakao da se naknade za distribuciju kod nekih operatera nisu ažurirale više od decenije. Povećanje naknada za mrežu moglo bi finansirati unapređenje mreže, proširenje na 20 kV i uvođenje novih tehnologija. Naglasio je i potrebu za uvođenjem takse za korišćenje mrežnih komponenti, koja bi zahtevala da proizvođači električne energije plaćaju za korišćenje prenosne i distributivne infrastrukture.
