Bosna i Hercegovina, zemlja na Balkanu, suočava se s ključnim trenutkom u svojoj energetskoj istoriji. Uprkos globalnim naporima da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ugalj i dalje ostaje dominantna sila u ekonomiji zemlje. Termoelektrana Tuzla, koja se snabdeva iz rudnika Mramor, ima ključnu ulogu u ovoj energetskoj zavisnosti. Ugalj čini 94% proizvodnje električne energije u Bosni, sa godišnjom proizvodnjom od oko 13 miliona tona. Iako je od suštinskog značaja za termoelektrane i grejanje domaćinstava, ugalj je takođe glavni izvor zagađenja vazduha u zemlji. Sarajevo, gde je grejanje na ugalj uobičajeno, često je rangirano među najzagađenijim gradovima na svetu. Izveštaj Svetske banke otkriva da zagađenje vazduha u Bosni izaziva oko 3.300 prevremenih smrti svake godine.
Paradoksalno, ugalj je takođe glavni ekonomski pokretač za Bosnu. Sa dokazanim rezervama uglja od 2,6 milijardi tona, Bosna je jedini neto izvoznik električne energije na Balkanu, pri čemu oko 30% svoje proizvodnje električne energije izvozi. To je generisalo 430 miliona evra prihoda u 2023. godini. Uprkos tome, vlada Bosne se obavezala da će do 2050. godine dekarbonizovati svoj energetski sektor. Međutim, ovaj ambiciozni cilj zahteva značajna ulaganja. Stručnjaci procenjuju da bi za zamenu kapaciteta od 2.300 MW trenutnih termoelektrana bilo potrebno instalirati 5.000 MW energije iz vetra ili 10.000 MW solarne energije, što bi moglo da košta milijarde evra.
Elektroprivreda BiH, državna energetska kompanija, planira da do 2027. godine zatvori dve jedinice termoelektrana i investira 170 miliona evra u modernizaciju preostalih postrojenja. Takođe, 511 miliona evra biće posvećeno projektima za obnovljive izvore energije, s očekivanih 450 MW do 2028. godine. Međutim, prelaz na obnovljive izvore energije napreduje sporo, a ekološke organizacije, poput Aarhus centra, izražavaju zabrinutost zbog tempa i obima ove transformacije. S obzirom na to da će evropski porez na emisije ugljen-dioksida stupiti na snagu 2026. godine, zavisnost Bosne od uglja mogla bi se suočiti s ozbiljnim izazovima do 2035. godine, što bi moglo ugroziti hiljade radnih mesta.
Zatvaranje rudnika već ima socijalni uticaj. U Zenici, gašenje rudarskih operacija dovelo je do gubitka 600 radnih mesta, ostavljajući socijalni dug od 71,5 miliona evra. Mnogi od tih radnika, koji nemaju potpuno plaćene socijalne doprinose, sada se suočavaju s rastućom nesigurnošću. Kako Bosna nastavlja svoj energetski prelaz, biće potrebno da investira ne samo u modernizaciju energetske infrastrukture, već i u rešavanje socijalnih i ekoloških troškova ove promene. Ključno pitanje ostaje: može li zemlja pomiriti svoju ekonomsku zavisnost od uglja sa obavezom da se bori protiv klimatskih promena?
