Već započetu investiciju, za koju su kamen temeljac u maju minule godine položili premijeri Srbije i Srpske, problematizovale su političke partije iz Sarajeva
Koncesija Vlade RS za izgradnju HE „Buk Bijela” dodeljena je u skladu sa Zakonom o koncesijama i spor za izgradnju tog energetskog postrojenja – ne postoji, zaključak je do kog je došlo šest članova Komisije za koncesije BiH. Oni će svoj stav prema tome u formi mišljenja dostaviti Ustavnom sudu BiH, koji je od te komisije prethodno zatražio pojašnjenje o toj zajedničkoj investiciji Srbije i Republike Srpske.
Već započetu investiciju, za koju su kamen temeljac u maju minule godine položili premijeri Srbije i Srpske, problematizovale su političke partije iz Sarajeva, požalivši se Ustavnom sudu BiH zbog „ataka na suverenitet BiH”. Iako su u Banjaluci bili ubeđeni u to da je ta koncesija, kao i mnoge pre nje – ali i stotine njih koje su izdate u susednom entitetu – dodeljena zakonito i u skladu s nadležnošću entiteta za oblast energetike, Ustavni sud je ipak odlučio da delimično udovolji bošnjačkim zahtevima, pa je zatražio mišljenje Komisije za koncesije BiH.
Do odugovlačenja sa donošenjem stava te komisije došlo je jer je jedan od članova (Mensur Šehagić) u februaru, a potom opet u maju, obavestio ostale članove da ne može da učestvuje u radu zbog bolesti, ali je u međuvremenu odlučio da problematizuje i legitimitet same komisije. Šehagić nije prisustvovao ni poslednjoj sednici komisije koja je održana u sredu, pa u nedostatku kvoruma nije doneto rešenje, ali je preostalih šest članova komisije zaključilo da je sve u redu i urađeno po zakonima o koncesijama i da spor ne postoji.
„Nismo imali kvorum i nismo doneli akt, pa smo se dogovorili da damo informaciju Ustavnom sudu. Šest članova je potpisalo izjavu u vezi s našim radom, našim mišljenjem o tom sporu”, rekao je Milomir Amović, predsedavajući Komisije za koncesije BiH, i pojasnio da smatraju da u toj investiciji nema spora.
Zahtev za ocenu ustavnosti izdavanja koncesija za gradnju hidroelektrana na Drini uputila su Ustavnom sudu BiH 24 poslanika Parlamentarne skupštine BiH. Ustavni sud je od Komisije za koncesije zatražio razjašnjenje povodom problematike nadležnosti za koncesije i oblast energetike, koja po Ustavu BiH i Ustavu RS pripada entitetima. Prvi rok je probijen, a novi rok ističe krajem ovog meseca.
„Mi smo radili u sklopu onoga što je propisao zakon o koncesijama BiH i RS. Radili smo da vidimo ima li spora koji može biti u pogledu pitanja podeljene nadležnosti, zajedničke nadležnosti i međunarodnog pravnog subjektiviteta BiH. Ovde nema nijednog od ta tri slučaja. Ne postoji podeljena nadležnost BiH i entiteta. Lokacija na kojoj će se graditi hidroelektrane ne nalazi se na međuentitetskoj liniji koja bi zahtevala podeljenu nadležnost. Procedure zaključenja ugovora i ugovor nemaju karakter međunarodnog sporazuma, gde bi se tražio međunarodni pravni subjektivitet BiH. Dakle, ovaj koncesioni ugovor je mogla potpisati Vlada RS”, preneo je Amović stav i izjavu šest članova Komisije za koncesije. On očekuje da na osnovu njihovog mišljenja Ustavni sud donese odluku, te posebno napominje da je to „trebalo odmah da uradi”. Ipak, i bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko odlučio je da se prikloni onima koji se protive izgradnji hidroelektrana „Buk Bijela”, a potom i „Foča” i „Paunci” na reci Drini. „Projekti ’Buk Bijela’ i aerodrom u Trebinju blokiraju se samo zato što se rade na teritoriji Srpske”, izjavio je ranije predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i podsetio da je Srpskoj imovina zagarantovana Dejtonskim sporazumom.
Lider SDA Bakir Izetbegović najavio je tada da će pokušati da ospori i izgradnju sistema „Gornji horizonti”, to jest započete energetske projekte u Hercegovini. Pored „Buk Bijele”, planirano je da se zajednički grade i hidrocentrale „Foča” i Paunci”, sve na teritoriji RS.
