Oba entiteta u Bosni i Hercegovini — Republika Srpska (RS) i Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) — i dalje čekaju novi ugovor o snabdevanju prirodnim gasom sa ruskim Gazprom Exportom. Prethodni ugovor produžen je aneksom samo za jedan mesec, dok se očekuje da će novi dogovor pratiti model snabdevanja Srbije i mogao bi biti finalizovan do kraja godine.
Prirodni gas se tradicionalno smatrao i čišćom i ekonomičnijom alternativom u odnosu na goriva poput lož ulja. U Istočnom Novom Sarajevu, lokalna kompanija za daljinsko grejanje prešla je pre dve godine sa lož ulja na prirodni gas, što je pohvaljeno zbog povećanja energetske efikasnosti, smanjenja troškova održavanja i smanjenog uticaja na životnu sredinu.
Međutim, od početka rata u Ukrajini, prirodni gas je dobio i geopolitičku dimenziju. Evropski kupci sada plaćaju različite cene u zavisnosti od toga da li kupuju po tržišnim stopama ili po preferencijalnim dugoročnim ugovorima. Bosna i Hercegovina, poput Srbije, koristi ovu drugu opciju, ali oba entiteta i dalje čekaju potvrdu dugoročnih ugovornih uslova.
Gas-Res, glavni snabdevač u RS, navodi da su prethodni ugovori sa Gazprom Exportom obično bili godišnji. Zbog trenutnih geopolitičkih nesigurnosti, poslednje produženje ograničeno je na samo jedan mesec. Svaki razvoj pregovora Srbije sa Gazpromom, posebno u vezi sa vlasničkom strukturom NIS-a (Naftna industrija Srbije), mogao bi uticati i na poziciju Bosne i Hercegovine.
Očekuje se da će i RS i FBiH zadržati povoljne cene na osnovu formule indeksirane na naftu, pri čemu cene gasa prate međunarodne naftne referentne cene, prilagođene troškovima proizvodnje i transporta. Naknade za transport, koje se posebno pregovaraju sa svakoj zemljom, značajno utiču na konačnu cenu, koja je zatim predmet PDV-a.
Ukupna godišnja potrošnja gasa u Bosni i Hercegovini malo prelazi 300 miliona kubnih metara. Od toga se oko 250 miliona kubnih metara koristi u FBiH, gde je gasna mreža razvijenija, dok RS troši približno 60 miliona kubnih metara — relativno mali obim u poređenju sa godišnjom potrošnjom Srbije od oko 2,5 milijardi kubnih metara.
Za sada isporuke gasa ostaju stabilne i ne očekuju se poremećaji u snabdevanju. Ipak, i Bosna i Hercegovina i Srbija su se nadale da će osigurati višegodišnje ugovore sa Rusijom. Pošto trenutno nema ugovora koji važe nakon 31. decembra 2025. godine, čini se da će nove pregovore biti potrebno voditi u narednoj godini.
