Kop „Ugljevik“ i termoelektrana (RiTE Ugljevik) još nisu počeli vađenje uglja iz ležišta Ugljevik-Istok 2, jer akcionari kompanije još nisu odobrili sve potrebne odluke. Prema rečima ministra energetike i rudarstva RS Petra Đokića, skupština akcionara zakazana je za 16. decembar, gde kompanija mora formalno potvrditi nameru da preuzme koncesiono područje pre nego što bilo koji dalji koraci mogu biti preduzeti.
Ministar Đokić je objasnio da je konačni ugovor sa kompanijom Comsar već potpisan. Trenutni fokus je na prenosu operativne odgovornosti na RiTE Ugljevik, pri čemu GAS-RES rukovodi tehničkim i proceduralnim aspektima. Nakon skupštine akcionara, RiTE Ugljevik će obavestiti GAS-RES, koji će potom podneti zahtev Ministarstvu za pokretanje koncesionog postupka. Komisija za koncesije već je dobila instrukcije da brzo razmotri slučaj.
Kada komisija donese odluku, Ministarstvo sastavlja koncesioni ugovor i dostavlja ga Kancelariji javnog tužioca na pregled, nakon čega vlada daje konačno odobrenje i ugovor se zaključuje. Ministar Đokić je procenio da bi ovi koraci mogli biti završeni u roku od pet dana nakon što akcionari daju saglasnost.
Nedostatak uglja
Na pitanje o nedostatku uglja u RiTE Ugljevik, koji je poslednjih dana izazvao prekide u radu, vršilac dužnosti direktora Žarko Novaković naveo je nekoliko osnovnih razloga:
- Ležište Ugljevik-Istok 1 sadrži manje uglja nego što je prvobitno navedeno u geološkim studijama, sa fragmentiranim slojevima koji zahtevaju više uklanjanja zemljišta i dodatne mašine.
- Kvalitet uglja je opao. Umesto planiranih 6.000 tona dnevno, elektrana sada za održavanje proizvodnje treba 8.500–9.000 tona dnevno.
- Duže transportne rute od iskopnog mesta do postrojenja za preradu uglja, u kombinaciji sa smanjenim brojem vozila, dodatno su doprinele manjkavosti.
Finansijski izazovi
Luka Petrović, generalni direktor elektroprivrede ERS, naveo je da RiTE Ugljevik ne može održati pozitivne finansijske rezultate dok snabdeva ERS po trenutnoj ceni od 56 €/MWh. Istakao je da bi ERS morao da plati višu cenu električne energije iz ove elektrane. Potencijalni načini obezbeđivanja potrebnih sredstava uključuju: interne uštede, korekciju tarifa, državnu dokapitalizaciju ili nove kredite. Vlada može pomoći u održavanju prihvatljivih cena, ali ne može trajno podržavati neodrživo niske nivoe.
Što se tiče budućih cena električne energije, Petrović je potvrdio da će ERS i dalje godišnje podnositi zahteve regulatornoj agenciji RERS za korekciju cena. Međutim, takvi zahtevi ne garantuju povećanje cena; niže cene su takođe moguće ako nove hidroelektrane poput Dabara i Bistrice počnu sa radom i ako su hidrolološki uslovi povoljni.
