Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato Srbija je sa 13,1 tonom zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Malo je onih, međutim, koji znaju da je gotovo sva količina „žutog blaga“, koja Srbiju rangira na 59. mesto u svetu, proizvedena u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Jer, kombinat bakra jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.
– Zvanična statistika o proizvodnji plemenitih metala u Boru vodi se od 1938. godine. Od tada do danas, u RTB-u je proizvedeno oko 180 tona zlata! U obavezi smo da sve proizvedene količine najpre ponudimo Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji i to je veoma dobra državna odluka. Ono sija, čak i u krizi i to nas, između ostalog, obavezuje da ubrzamo otvaranje novih zlatonosnih ležišta i povećamo proizvodnju plemenitih metala – kaže generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.
Poznato je da je zlato u Boru vezano za minerale bakra i pirita. U poslednje dve i po godine proizvodnja bakra povećana je 2,4 puta, pa je baš za toliko povećana i proizvodnja plemenitih metala. A, aktiviranjem rudnih tela „T“ i „T1“, ali i „Čoka Marina“, zlata će biti još više.
– Zahvaljujući, pre svega, povećanoj proizvodnji, počeli smo Narodnoj banci da vraćamo i dug iz perioda 1993. – 1999. godine, pa tako na svaku isporučenu polugu, u državni trezor dajemo 1,1 kilogram zlata. Dosad smo, po tom osnovu, već isporučili 167 kilograma zlata, a ostalo je da vratimo još 336 kg. – ističe Spaskovski.
Alhemija „četiri devetke“
A ona, fabrika za dobijanje plemenitih metala, ušuškana u „skute“ Topionice i rafinacije, dobro je čuvana i retko kad posećivana. Kontrola prilikom ulaska i izlaska je rigorozna, a tu su i detektori za metal. Sprava bi reagovala čak i na zlatni opiljak ako bi vam se slučajno zaglavio ispod nokta. Postupak dobijanja zlata nije nikakva tajna i tehnološka šema za preradu anodnog mulja nalazi se odmah na ulasku u pogon.
– Prvi korak je odbakrivanje, a onda se iz anodnog mulja odvaja selen – kaže direktor TIR-a Boban Todorović. – Nakon selena dobijamo prženac i on se šaržira u dore-pećima. Topljenje počinje kada sakupimo 10 do 15 tona. Potom idu faze redukcionog i oksidacionog topljenja, dobija se dore-metal koji se izliva, a iz njega najpre izdvajamo srebro, pa zlato i, na kraju, platinu i paladijum. Do zlata se na ovaj standardni način dolazi od 1969. godine, jer je toliko stara tehnologija, a i ovaj pogon – kaže Todorović.
Zlatna poluga u obliku velike štangle čokolade čistoće je 99,99 % i teška tačno 12,5 kilograma. Košta čak 750.000 dolara, pošto se trenutno kilogram zlata na Londonskoj berzi plaća 60 hiljada dolara (fina unca, odnosno 31,1 gram vredi 1.800 dolara).
Rekordi
Zlato se u Boru proizvodi od osnivanja rudnika. Evidenciju o tome su, međutim, pre 1938. godine vodili Francuzi jer je Rudnik bio u njihovim rukama. Prema nekim podacima, iz Borskog rudnika je do 1935. godine izvezeno 16 tona zlata i 32 tone srebra jer je u to vreme francuska kompanija slobodno raspolagala plemenitim metalima. Stanje je izmenjeno tek 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije. Rekordi u proizvodnji plemenitih metala zabeleženi su 1975. godine, kada su proizvedene 5,2 tone zlata i 1979, kada je za godinu dana dobijeno 55 tona srebra.
Izvor rbt.rs
