Usvajanjem Zakona o akcizama Bosna i Hercegovina počela je složeni proces harmonizacije akciza s minimalnim akcizama u EU – pozitivan korak u procesu harmonizacije predstavlja uvođenje dodatne putarine u cenu naftnih derivata, čime se ukupna akciza na naftne derivate približila minimalnim standardima Unije.
„Međutim, to je bilo kratkog efekta, jer je EU od početka 2010. godine povećala minimalne stope akciza na dizel, što je povećalo raspon između akciza u Bosni i Hercegovini i u EU“, navodi se u biltenu Odeljenja za makroekonomsku analizu Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UIO).
Kako EU planira da do 2013. godine izjednači akcize na dizel/kerozin i bezolovni benzin, pa potom akcize na dizel značajno poveća, očekuje se da će jaz između akciza u EU i akciza u Bosni i Hercegovini, ukoliko ne dođe do promene u akciznoj politici u Bosni i Hercegovini, postati veći, od sadašnjih 0,10 konvertibilnih maraka po litru na obe vrste derivata do 0,25 konvertibilnih maraka po litru na dizel.
Postoji mogućnost da tekuća recesija u članicama odloži takve planove Evropske komisije za određeno vreme.
Analiza politike akciza u članicama EU i poređenje sa situacijom u Bosni i Hercegovini ukazuju na dve činjenice. Prvo – maloprodajne cene derivata u Bosni i Hercegovini su na minimumu EU, drugo – poresko opterećenje maloprodajne cene derivata najmanje je u odnosu na sve članice EU.
Pretpostavljajući da kvalitet derivata na tržištu Bosne i Hercegovine odgovara minimalnim dozvoljenim standardima u EU, iz svega se može zaključiti da je Bosna i Hercegovina fiskalno i cenovno konkurentna u području derivata.
Tome je doprinelo kumulativno delovanje više faktora, među kojima je stopa PDV-a u Bosni i Hercegovini od 17 odsto, koja je jedna od najnižih u Evropi, što direktno utiče na visinu maloprodajne cene.
Tu su i ukupna stopa akciza na derivate nafte u Bosni i Hercegovini, koja je nakon uvođenja putarine ispod minimalnih standarda EU, što pozitivno deluje na maloprodajne cene, zatim SSP – čija je primena donela smanjenje i konačno ukidanje carine na uvoz derivata iz EU, čime je smanjena carinska vrednost uvezenih derivata.
Značajan faktor jeste ulazak Rafinerije nafte iz Broda na tržište Bosne i Hercegovine, gde je podizanjem kvaliteta derivata i kapaciteta proizvodnje, te procesima širenja prodajne mreže na tržište Bosne i Hercegovine, došlo do okrupnjavanja distribucije derivata i pozitivnih efekata na cene.
Dosadašnja rascepkanost tržišta derivata, koja se ogledala u poslovanju velikog broja manjih distributera derivata nafte, negativno je uticala na maloprodajne cene derivata. Veći distributeri su ostvarivali ekstraprofite, a ukrupnjavanje distribucije ulaskom brodske rafinerije na tržište dovelo je do smanjenja marži i pojeftinjenja derivata.
Nakon ukidanja carinskog evidentiranja na uvoz dobara iz trećih zemalja od jedan odsto, koje je opterećivalo ulaznu cenu nafte u toj rafineriji, očekivalo se da će doći do nastavka procesa stabilizacije cena.
Poskupljenje nafte na svetskom tržištu i nepovoljne prognoze u pogledu smirivanja političke situacije neutralizovali su navedene pozitivne efekte na cene derivata u Bosni i Hercegovini. Imajući u vidu da poskupljenje nafte podjednako pogađa sve zemlje, a da članice EU kontinuirano povećavaju stope akciza i PDV-a, Bosna i Hercegovina je i dalje ostala fiskalno konkurentna.
U poslednje vreme javljaju se i inicijative za povećanje stope PDV-a u Bosni i Hercegovini sa sadašnjih 17 na 25 odsto, što dovodi do višestrukih fiskalnih, mikroekonomskih i makroekonomskih implikacija. To bi dovelo do rasta maloprodajne cene od 6,84 odsto, a istovremeno bi udeo PDV-a u ceni porastao za 47 odsto, što bi uticalo i na povećanje ukupnog poreskog opterećenja jednog litra derivata nafte.
Zadržavanje iste stope PDV-a značajno bi relaksiralo poziciju distributera nafte u slučaju poskupljenja na svetskom tržištu. Postavlja se pitanje da li postoji način da se neutralizuje ili barem ublaži efekat cenovnog šoka, koji izaziva situacija na svetskom tržištu energenata.
Osim strateškog opredeljenja, koje podrazumeva smanjenje korištenja fosilnih pogonskih goriva i orijentaciju na nove oblike pogona (električni, hibridni), distributeri bi trebalo da sagledaju mogućnosti unapređenja interne ekonomije i integracije poslovanja – da bi smanjili fiksne troškove i stvorili prostor za smanjenje cene pre oporezivanja.
S obzirom na to da su dugoročne prognoze cena nafte i derivata krajnje nepovoljne zbog ograničenih zaliha fosilnih energenata, nabrojanim instrumentima EU biće omogućeno da se u turbulentnim vremenima u pogledu cena energenata može delovati na stabilizaciju cena inputa i transporta, te na smanjenje zavisnosti od nafte i derivata.
Time se, ujedno, utiče na jačanje konkurentnosti privrede, poboljšanje socijalnog položaja stanovništva i ublažavanje regresivnih efekata, koje oporezivanje akcizom ima na male firme i građane sa nižim primanjima.
Izvor Nezavisne
