U prvom polugodištu ove godine fizički obim izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine iznosio je 4,5 TWh, u vrednosti od 380 miliona KM (194 miliona evra), što predstavlja finansijski i količinski porast od 33%, pokazuju podaci Bosanskohercegovačkog komiteta Međunarodnog veća za velike električne sisteme (BHK CIGRE).
Kada je reč o uvozu električne energije, on je u prvom polugodištu iznosio 1,5 TWh i veći je za 14% u odnosu na isti period prošle godine. Vrednost uvezene električne energije je iznosila 60 miliona KM (30,6 miliona evra) i manja je za 15%.
Cene električne energije na tržištu (u bandu) u prvom polugodištu kretale su se oko 65 evra po MWh.
Na početku drugog polugodišta došlo je do naglog skoka cena na berzi, čak i do 50%, tako da se cene električne energije u bandu kreću od 90 do 100 evra po MWh, a u BHK CIGRE očekuju da će tako ostati do kraja ove godine.
„Trenutno, dnevne cene na tržištu se kreću oko 120 evra/MWh, dok satne dostižu i do 180 evra/MWh. Naglom skoku cena električne energije na tržištu je najviše je doprineo skok cene emisija polutanata u Evropi, prevashodno CO2, koje se kreću od 50 do 55 evra po toni, ali i trenutna sušna hidrologija u regionu. Ovome treba dodati povećanu potrošnju električne energije usled toplotnog talasa u Evropi i značajan porast cena nafte i gasa u svetu“, naveo je u svojoj analizi predsednik BHK CIGRE Edhem Bičakčić.
Stopa pokrivenosti uvoza izvozom svih roba i usluga je u Bosni i Hercegovini u šestomesečnom periodu ove godine iznosila 67,7%, dok je stopa pokrivenosti uvoza izvozom energije i energenata iznosila 57,5%.
„Mi u oblasti energetike moramo postaviti cilj da imamo sto posto pokrivenost uvoza izvozom, odnosno koliko uvozimo da toliko i izvozimo. Posebno ističem nadolazeće globalne svetske energetske tranzicijske procese, koje BiH mora slediti. To znači da je započet i odigrava se proces zamene proizvodnje energije iz fosilnih goriva energijom iz obnovljivih izvora. Pored toga dolazi do postepenog napuštanja vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem i prelaska na vozila s električnim motorima, odnosno elektrifikcija transporta“, istakao je Bičakčić.
Kada je reč o gasu, kao rezultat pandemije Covid-19 i izuzetno blagih temperatura u prvim mesecima 2020. godine, došlo je do znatnog pada potrošnje prirodnog gasa u Evropi, što je uticalo na pad cena na berzama.
Progresivni oporavak tržišta prirodnog gasa započeo je u trećem kvartalu prošle godine kada je došlo do popuštanja mera uzrokovanih pandemijom i sezonske potražnje za električnom energijom. Pad temperatura u decembru prošle i prvom kvartalu ove godine u velikoj meri je uzrokovao rast cena prirodnog gasa na evropskim berzama, a trend rasta je nastavljen i sredinom ove godine. Povećanju potrošnje prirodnog gasa je doprineo i oporavak industrije.
„Ove godine za prvih šest meseci u Bosnu i Hercegovinu uvezeno je prirodnog gasa 140 miliona kubnih metara u vrednosti od 60 miliona KM (30,6 miliona evra). Nafte i naftnih derivata je uvezeno 750 hiljada tona u vrednosti više od 600 miliona KM (306 miliona evra). Izvezeno je raznih ugljeva 120 miliona KM (61,2 miliona evra), a uvezeno 210 miliona KM (107,2 miliona evra). Pošto se drumski, morski, pa i aviosaobraćaj počeo oporavljati, imamo tedenciju povećane potražnje i povećanja cena nafte, što će trajati nekoliko sledećih meseci, kada se očekuje potpuni oporavak tržišta nafte“, naveo je Bičakčić u svojoj analizi.
Ocenio je da bi cene prirodnog gasa za sledeću grejnu sezonu mogle značajno porasti, što je s jedne strane uzrokovano rastom cena nafte, a s druge strane slabim punjenjem evropskih skladišta prirodnog gasa usled kontinuiranog smanjivanja dotoka gasa iz Rusije, zbog ograničenog zakupa transportnih kapaciteta kroz Ukrajinu. Značajnom pražnjenju skladišta prirodnog gasa doprinelo je i hladno proleće. Povećanu potražnju za prirodnim gasom donekle bi mogao ublažiti novi gasovod Severni tok 2, koji će uskoro biti stavljen u pogon, naveo je Bičakčić.
Izvor: energetika.ba
