Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

BiH: Gas u raljama politike

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Iako je BiH potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici sa EU na sebe preuzela niz obaveza, zbog nepostojanja političkog dogovora vrlo malo je urađeno, posebno kada je u pitanju sektor gasa.

Zbog kašnjenja sa usvajanjem potrebnih propisa i nepoštovanja ugovorenih obaveza, Sekretarijat Energetske zajednice prvo je početkom 2012. godine Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa „zaprijetio“ pokretanjem postupka zbog kršenja ugovora, da bi godinu dana kasnije, odnosno krajem januara ove godine, zadao rok od dva mjeseca za usvajanje zakona o gasnom sektoru na državnom nivou.
Rok koji je Sekretarijat Energetske zajednice dao BiH ističe 24. marta ove godine i gotovo je izvjesno da od zakona o gasu na nivou države neće biti ništa.

U pismu koje je Sekretarijat EZ poslao Ministarstvu za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose navodi se da je ovo tijelo koje okuplja sve zemlje EU spremno da pomogne BiH u sastavljanju nacrta zakona o gasu na državnom nivou, ali ukoliko za to postoji politička volja.
U ovom pismu ukazano je da u FBiH ne postoji regulatorna agencija te da ni jedan entitet nema odgovarajućih pravila o mrežnim tarifama, procedurama, otvaranju tržišta i tehničkim regulativama.

„Postojanje takvih pravila suštinsko je na samo za saradnju u skladu sa obavezama koje je BiH preuzela kao strana iz prihvaćenog sporazuma, nego je važno i za pravnu regulatornu sigurnost koja je neophodna za privlačenje potrebnih investicija u infrastrukturu, poput ‘Gasnog prstena’ Energetske zajednice“, ističe se u pismu.

Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, nedavno je rekao da je Sporazum o Energetskoj zajednici jedno od pitanja koja stoje pred BiH te da je obaveza da se u najskorije vrijeme odgovori ovoj zajednici kada je u pitanju sektor gasa.
„Riječ je o pitanjima koja se tiču operatera i regulatora za gas, kao i pitanju koje se odnosi na zakon o gasu. Da li će to biti jedan zakon o gasu na nivou BiH ili harmonizovani zakon koji bi preuzeo EU direktivu iz 2009. godine, to je na dogovoru nadležnih u RS i FBiH. Ministarstvo će u predviđenom roku dostaviti potreban odgovor Energetskoj zajednici“, rekao je Šarović.

Upravo zakon o gasu na nivou države jedan je od najvećih problema s obzirom na to da ne postoji politička volja da se ovo pitanje riješi, a ogromne razlike između entiteta u pogledu pravne regulative gasnog sektora i različiti interesi gotovo da isključuju mogućnost dogovora na ovu temu.

Za razliku od RS, FBiH još nema zakon o gasu i veoma malo je uradila na ovom polju. Isto tako, RS u obliku Regulatorne komisije za energetiku RS ima regulatora, dok je u FBiH posao regulatora u resornom ministarstvu, što je sa stanovišta zakonodavstva EU neprihvatljivo.
Specifičnosti uređenja BiH i nadležnosti definisanim ustavima entiteta i BiH u sadašnjim političkim uslovima gotovo da i ne dozvoljavaju mogućnost za dogovor s obzirom na to da je oblast energetike u nadležnosti entiteta i da RS polako ali sigurno postaje dio gasovoda „Južni tok“.
„Ugovorom o Energetskoj zajednici, u članu tri, jasno je prepoznata potreba poštovanja specifičnosti svake ugovorne strane prilikom preuzimanja odredaba relevantnog acquisa“, kazali su u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS, naglašavajući da je RS u proteklom periodu uradila dosta na realizaciji ovog ugovora i primjeni odgovarajućih EU direktiva iz ove oblasti.

U ovom ministarstvu ističu i to da je RS tokom 2007. godine usvojila Zakon o gasu, koji je u tom trenutku bio u dobroj mjeri usaglašen sa direktivama EU.

„Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o gasu je stupio na snagu u januaru ove godine i navedene izmjene su u znatnoj mjeri usaglašene sa Direktivom 2003/55EC i Direktivom 2009/73EC o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta prirodnog gasa“, kažu u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS.

Takođe naglašavaju da usvajanjem Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o gasu, uz već ranije usvojen Zakon o energetici, RS iskazuje spremnost da usklađivanjem zakonodavstva iz svoje nadležnosti ispuni dio svojih obaveza u sveukupnom ispunjavanju obaveza BiH koje proističu iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

„RS ima potreban kapacitet za ispunjavanje svih obaveza i donošenje potrebne legislative i u vezi s tim ponuđena podrška Sekretarijata Energetske zajednice u izradi legislative u vezi sa gasom u BiH može da bude samo savjetodavnog karaktera i ne smije stvarati dodatne obaveze za RS“, kažu u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS, dodajući da, za razliku od RS, FBiH još nema zakon o gasu.
Zvaničnici EU u BiH više puta su upozoravali da BiH zaostaje za svima kada je u pitanju Ugovor o Energetskoj zajednici, a kako se približava 2015. godina, odnosno rok za sprovođenje Trećeg paketa, taj problem postajaće sve veći.

Inače, implementacija Trećeg paketa dovodi do stvaranja uslova za konkurentno i funkcionalno tržište, povećanje sigurnosti snadbijevanja potrošača, korištenje savremenih tehnologija, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu ugroženih potrošača. Ovaj paket potrošačima bi trebalo da donese veću sigurnost i mogućnost izbora najpovoljnijeg distributera energenata, ali i zaštitu standarda socijalno ugroženih slojeva stanovništva, odnosno onih kojima je zaštita zaista potrebna.

Prihvatanjem Trećeg paketa biće olakšan pristup zajedničkom međunarodnom tržištu energenata, koje će nakon implementacije profunkcionisati na zajedničkim principima.

BiH je kroz projekat IPA 2011 određen iznos od 2,5 miliona evra za pružanje pomoći u liberalizaciji energetskog tržišta u skladu sa direktivama EU, a ovaj projekat bi trebalo da počne 2014. godine.

Konkretno, kada je u pitanju sektor gasa, BiH nije postupila u skladu sa Direktivom 2003/55EC i Regulativom 1775/2005.
Direktiva 2003/55EC odnosi se na zajednička pravila za unutrašnje tržište prirodnog gasa i članice Energetske zajednice dužne su da implementiraju ovaj propis sa ciljem da se stvori konkurentno, sigurno i održivo tržište prirodnog gasa na kojem neće biti diskriminacije između privrednih subjekata u pogledu njihovih prava i obaveza. To praktično znači da privredni subjekt koji je stekao pravo na obavljanje ove djelatnosti ima i određene obaveze koje prevazilaze njegov lični ekonomski interes.

Direktivom je utvrđeno da države članice treba da osnuju tijelo nezavisno od interesa privrednih subjekata koji obavljaju energetske djelatnosti u sektoru prirodnog gasa.

Kada je u pitanju Regulativa 1775/2005 Evropskog parlamenta i Savjeta EU, ona se odnosi na uslove za pristup mreži za transport prirodnog gasa i ima predmet uspostavljanja nediskriminatorskih pravila o uslovima za pristup gasovodima za transport. To podrazumijeva usaglašavanje principa za tarife ili metodologije, a posebno način njihovog obračuna za pristup gasovodima.

BiH još nije sprovela niti jedan od predviđenih zakonskih akata iz gasnog sektora, odnosno nije uspostavila regulatora na nivo BiH kako se to očekivalo, nije donijela zakon na nivou države i gasni sektor razvija u interesima entiteta, a ne države kao cjeline, što Sekretarijat Energetske zajednice najviše i zamjera.

Još jedan od problema BiH je i zavisnost od jednog izvora gasa, zbog čega plaćamo treću najvišu cijenu gasa u EU od 512,2 dolara po metru kubnom, a samo Makedonija i Poljska imaju nešto višu cijenu.

Ekonomija i interesi su neumoljivi, a nakon što je ruska „Izvestina“ u procesu procjene dugoročne koristi od gasovoda „Južni tok“ objavila „Gazpromov“ cjenovnik za gas isporučen EU, evidentno je da su cijene ruskog gasa najviše za zemlje koje nemaju alternativne izvore.
BiH i Makedonija zavise od ruskog gasa 100 odsto, Bugarska 90 odsto, a Poljska preko 60 odsto. Najjeftiniji gas „Gazprom“ prodaje Velikoj Britaniji po cijeni od 313 dolara po metru kubnom, ali je njena zavisnost od ruskog gasa svega 10 odsto.

Zbog zavisnosti o jednom izvoru u BiH počela se razmatrati diversifikacija izvora i trasa snadbijevanja novim interkonekcijama, ali ove aktivnosti su u veoma ranoj fazi.

BiH je od Evropske investicione banke dobila i grant od milion evra za izradu Studije izvodljivosti uticaja na životnu sredinu i Studije društvenog uticaja u vezi sa izgradnjom gasovoda „Slavonski Brod – Brod – Zenica“, a ovim projektom BiH bi bila dio „Gasnog prstena“ Energetske zajednice.

U početku ovaj projekat podržan je od strane države, ali i entiteta, međutim zbog njegove sporosti i neizvjesnosti RS se fokusirala na gasovod koji je dio projekta „Južni tok“, a koji će sasvim sigurno svojim krakom prolaziti kroz RS.

Za potrebe realizacije projekta gasovoda „Južni tok“, RS je na polju zakonodavstva uradila mnogo, a nedavno je i osnovala preduzeće GAS RS.
Sa „Gazpromom“ je potpisala memorandum o razumijevanju i u potpunosti je opredijeljenja realizaciji ovog projekta, koji je Vlada RS proglasila za projekat od nacionalnog značaja.

Razvoj gasnog sektora u BiH tek je na početku i kada je u pitanju region, imamo najmanje razvijenu gasnu mrežu i imamo samo jednu ulaznu tačku za gas koji dobijamo preko Srbije. Taj gasovod „Srbija – Zvornik – Zenica“ dugačak je 192 kilometra, a ekskluzivni uvoznik je kompanija „BH gas“.

Ova kompanija je u posjedu dugoročnih ugovora za prenos gasa kroz tranzitne države Ukrajinu, Mađarsku i Srbiju i u vlasništvu je FBiH.
U BiH postoji još preduzeća, ali raspolažu daleko manjim kapacitetima i njihova uloga je uglavnom svedena na upravljanje sistemima prenosa, kao što je to slučaj sa „Gasprometom“ iz Pala.

Kada su u pitanju preduzeća za distribuciju, najveća kompanija je „Sarajevo gas“, koja snabdijeva do 94 odsto korisnika, a zatim slijede „Zvornik stan“, koji posjeduje slabo razvijenu mrežu sa tek od oko dva odsto korisnika.
BiH godišnje potroši nešto više od 300 miliona kubnih gasa, što je u odnosu na broj stanovnika i teritoriju daleko manje nego što je to slučaj sa evropskim zemljama.

Članovi Energetske zajednice
Energetska zajednica je osnovana Ugovorom o Energetskoj zajednici, koji je potpisan u Atini oktobra 2005. godine, a njen cilj je stvaranje najvećeg tržišta električne energije i gasa u svijetu.

Osnivanjem Energetske zajednice EU proširila je svoje unutrašnje tržište energije na jugoistočnu Evropu te otvorila mogućnost širenja na sve one koji iskažu interes. Ona se zasniva na sprovođenju relevantnog zakonodavstva i liberalizaciji domaćih energetskih tržišta članica EU.
Članice Energetske zajednice su 27 država EU: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Italija, Irska, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Mađarska, Njemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija, te Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i UNMIK-Kosovo.
Status zemalja posmatrača imaju Gruzija, Moldavija, Norveška, Turska i Ukrajina.
Organizacionu strukturu Energetske zajednice čine: Ministarski savjet, Stalna grupa, Regulatorni odbor, Forum i Sekretarijat.
Sjedište Sekretarijata Energetske zajednice je u Beču.

Evropa zavisna od energenata
EU je jedan od najvećih potrošača energije na svijetu. Ukupna potrošnja energije 27 zemalja članica EU prelazi 1.800 miliona tona ekvivalenta nafte, dok ukupna finalna potrošnja energije iznosi nešto manje od 1.200 miliona tona. Pored toga domaća proizvodnja energije u EU opada posebno od 2004. godine pa nadalje. Ukupna domaća proizvodnja energije 2007. godine iznosila je oko 850 miliona tona ekvivalenta nafte, što uključuje nuklearnu energiju sa 28 odsto, čvrsta goriva, gas, naftu i obnovljive izvore energije. Sa svojih 27 zemalja EU je 2007. godine uvezla oko 1.000 miliona tona ekvivalenta nafte, prema tome uvozna zavisnost EU je prešla 50 odsto i iznosi negdje oko 53 odsto ukupnih energetskih potreba. Nafta dominira uvozom energije, a iza toga slijede gas i čvrsta goriva.

 

Izvor Agencije

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

FBiH: EBRD daje kredit od 25 miliona evra za solarne elektrane Gračanica

Vlada FBiH je donela Odluku o davanju prethodne saglasnosti za kreditno zaduženje Elektroprivrede BiH kod Evropske banke za obnovu i razvoj za realizaciju projekta izgradnje fotonaponskih elektrana Gračanica 1 i Gračanica 2 u iznosu od 25,1 mil EUR. Za realizaciju...

Hrvatska: Ohmium isporučuje elektrolizere za projekat zelenog vodonika

Ohmium International, vodeća kompanija za proizvodnju zelenog vodonika koja dizajnira, proizvodi i postavlja napredne elektrolizere s protonskom izmenjivačkom membranom (PEM), objavila je da je odabrana za opremanje prvog projekta zelenog vodonika u Hrvatskoj. Ohmium je odabran za dobavljača PEM...

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!