Završni mesec 2025. godine zatiče tržišta električne energije jugoistočne Evrope kako ulaze u zimu sa stabilnošću koju malo ko ne bi predvideo pre samo dve godine. Dramatična volatilnost posle ukrajinske krize se smirila, gas se trguje na višegodišnjim minimumima, prekogranične interkonekcije su ojačale, a jedinstveno dan-unapred tržišno uvezivanje (SDAC) suzilo je cenovne razlike između tržišta koja su nekada funkcionisala kao odvojeni energetski kontinenti. Ipak, ispod privida smirenosti, rani decembarski signali otkrivaju složeniju sliku — onu koju oblikuju geografija, hidrološke prilike, struktura proizvodnje i sve jača gravitaciona sila centralnoevropskog energetskog tržišta.
HUPX (Mađarska), OPCOM (Rumunija), SEEPEX (Srbija) i IBEX (Bugarska) čine kičmu regionalnog formiranja cena, i početak decembra pokazuje trgovanje u izuzetno uskom opsegu. Novembar je završen prosečnom baznom cenom od oko 119–125 evra po megavat-času na tri najveće berze, dok je Bugarska zadržala svoj umereni uobičajeni premijum. Motor ove konvergencije leži uzvodno — na tržištu goriva: TTF fjučersi za gas pali su na najniži nivo u poslednjih 18 meseci i početkom decembra se kretali neposredno ispod 30 evra po megavat-času za isporuku u januaru. Takve cene efektivno ograničavaju marginalne troškove gasnih elektrana, a time i ceo regionalni zimski merit-red.
Ipak, početak decembra doneo je i trenutke turbulencije. SEEPEX u Srbiji beležio je oštre dnevne oscilacije — cene su prelazile 150 pa čak i 168 evra tokom prva dva dana isporuke, da bi potom pale ispod 100 evra šestog decembra. Albanija je te oscilacije osetila gotovo trenutno, uprkos neuobičajeno visokom nivou akumulacija nakon obilnih kiša u novembru. Crna Gora je gotovo sat-za-sat pratila SEEPEX, s obzirom na to da njen mali sistem praktično uvozi regionalne cenovne pokrete bez većeg oslanjanja na domaću proizvodnju. Čak se i Bugarska — tradicionalno sklona povećanoj volatilnosti zbog lignita, nuklearnog rasporeda i pritiska izvoza — kretala ujednačeno sa susedima na 125–135 evra, uprkos rastu potrošnje usled dolaska zime.
Ovakva kohezija stoji u snažnom kontrastu sa fragmentacijom od pre nekoliko godina. Cene na hrvatskom HROTE-u danas gotovo potpuno odražavaju slovenačko i mađarsko tržište, čime se Hrvatska sve čvršće naslanja na alpsko-panonski trgovački koridor, umesto na starije balkanske obrasce. Crna Gora i Albanija više ne određuju sopstvenu cenovnu dinamiku: Crna Gora se kreće sa Srbijom, dok albanski hidro-izvoz i uvoz pulsiraju u skladu sa istim signalom, pojačavajući ga u uslovima skučenosti sistema i ublažavajući ga u hidro-bogatim periodima. Čak je i Grčka, nekada poluizolovano tržište, sada ukorenjena u regionalni tok — preko interkonekcija sa Bugarskom, Severnom Makedonijom i Italijom. Njene cene u ranoj fazi decembra kreću se oko 125–145 evra, sa volatilnošću koju sve više oblikuju vetar i gas, a sve manje istorijska izolacija.
Grčka transformacija je posebno indikativna. Decarbonizacija je izgurala lignit iz merit-reda, povećala zavisnost od gasa i time ojačala osetljivost tržišta na panevropske gasne trendove više nego na domaću raspoloživost uglja. Pad TTF-a na 30 evra učinio je grčke CCGT elektrane konkurentnim u celom regionu, gurajući grčku baznu cenu ka konvergenciji sa bugarskom i severnim tržištima. Snažan vetar nad Egejom u prvoj nedelji decembra dodatno je spuštao cene, stvarajući povremena intradnevna odstupanja, ali šira slika pokazuje čvrsto poklapanje sa regionom. Grčka je prestala da bude ivica evropskog sistema — sada je deo njegovog jugoistočnog energetskog basena.
Bugarska i dalje ima stratešku ulogu u ovom pejzažu. IBEX tradicionalno beleži nešto više cene od HUPX-a i OPCOM-a zbog strukturalnih troškova lignita, sezonalnosti nuklearne proizvodnje i ograničenja izvoza. Ipak, decembar 2025. pokazuje mirnije tržište nego prethodnih zima. Izvoz ka Grčkoj i Rumuniji je stabilan, a odsustvo izrazito hladnog vremena tokom rane faze decembra drži baznu cenu oko 125 evra — dovoljno da odrazi troškove, ali nedovoljno da poremeti regionalne tokove. Ukoliko zima ostane blaga, Bugarska bi mogla da deluje kao stabilizator, posebno sada kada grčki gasni sistem sve više zavisi od bugarskih isporuka tokom večernjih vršnih sati.
Ova stabilizacija na glavnim čvorištima postavlja okvir za posmatranje periferije — Hrvatske, Crne Gore i Albanije. Hrvatska je praktično potpuno integrisana u centralnoevropski cenovni klaster, sa cenama koje slede mađarsko-slovenački signal gotovo bez odstupanja. Crna Gora ostaje vezana za srpsku termalnu i hidro dostupnost: kada je SEEPEX drugog decembra skočio preko 160 evra, crnogorske nabavke su se poravnale na istom nivou gotovo trenutno. Nakon pada cena, Crna Gora se stabilizovala u niskovolatilnom koridoru koji obeležava njen decembarski tok.
Albanija ostaje strukturni izuzetak, ali više ne i cenovni. Hidro-dominacija i dalje proizvodi volatilnost unutar dana i meseca, ali regionalne uvozne cene sada više nego ikada usmeravaju zimsku izloženost Albanije. Kada susedne berze trguju u opsegu 120–130 evra, Albanija se teško može odvojiti od te gravitacione zone, bez obzira na to da li ima viška vode. Tek ozbiljni hidrološki deficit — kojeg zasad nema — može gurnuti cene bitno naviše, i to ponovo prateći vrhove suseda, a ne stvarajući sopstveni.
Zajednički posmatrano, decembar 2025. otkriva region koji je sazreo u jedinstveno, iako labavo uvezano, tržište električne energije. Razlike postoje, ali su sve marginalnije — kratkoročne i vezane za trenutne uslove, a ne za strukturnu nepovezanost. Termalne havarije u Srbiji, manjak vode u Albaniji, vetar u Grčkoj ili ograničenja lignita u Bugarskoj i dalje mogu izazvati kratkotrajne cenovne skokove, ali je ukupno rasipanje cena neuporedivo manje nego ranije. SDAC i šira evropska integracija učinili su svoje.
Prognoza za prvi kvartal 2026. u ovakvom okviru više liči na određivanje opsega nego na predviđanje. Osnovni scenario — blaga zima, stabilan gas od 25–35 evra, bez velikih havarija — ukazuje na prosečne bazne cene od 115–135 evra na HUPX-u, OPCOM-u, SEEPEX-u, HROTE-u i u Grčkoj, uz Bugarsku nešto iznad, na 125–145 evra. Crna Gora će ostati praktično poravnata sa SEEPEX-om, Albanija pri donjoj granici opsega osim ako hidrološki uslovi ne oslabe, a Hrvatska će verno pratiti Mađarsku.
Drugi scenario, hladniji talas tokom zime, gurao bi cene u januaru i februaru na 150–170 evra, sa naročito izraženim skokovima u Albaniji i Crnoj Gori ako bi hidroproizvodnja oslabila. Grčka bi osetila pritisak ranije, zbog gasne zavisnosti, dok bi Bugarska mogla postati ključni izvoznik u vršnim satima, namećući više marginalne cene celom regionu. Iako stres ne bi bio uporediv sa onim iz 2022. godine, podsetio bi region na to da konvergencija ne znači odsustvo ranjivosti.
Treći scenario — blaga zima sa nastavkom trenutnih trendova — doneo bi najstabilniji početak godine u poslednjih deset godina. Cene bi mogle da padnu i ispod 110 evra tokom dužih perioda, posebno ako proizvodnja iz obnovljivih izvora bude visoka i ako bude malo zagušenja na interkonekcijama. U tom slučaju, jugoistočna Evropa funkcionisala bi kao jedinstveno, sinhronizovano tržište u kojem vreme, a ne strukturalne slabosti, određuje dinamiku.
Ključna poruka decembra 2025. jeste oprezni optimizam. Balkanski elektroenergetski sistem približio se evropskom jezgru ne samo institucionalno, već i ponašajno. Formiranje cena sada pokreću fundamenti, regionalni tokovi i integrisani tržišni mehanizmi, a ne improvizovana krizna koordinacija. Ulazak u prvi kvartal 2026. više ne predstavlja test izdržljivosti, već potvrdu normalizacije. Mozaik je i dalje složen, ali se danas njegove kockice uklapaju.
Omogućeno od clarion.energy
