Da li se protiv ekonomskog i političkog prisustva Rusije na Zapadnom Balkanu treba boriti zato što je to “zloćudan upliv”, ili ruske investicije i trgovina s Rusijom mogu biti vrlo korisni uporedo s jačanjem saradnje i priključivanjem EU, pitanje je oko koga se spore SAD i neke zemlje EU sa jedne strane i zemlje kao što su Grčka, Mađarska, Kipar i Srbija, sa druge strane. SAD i neke zemlje EU smatraju da se mora smanjiti zavisnost Evrope od ruskog gasa i protive se ruskom predlogu o izgradnji novog gasovoda na jugu Evrope, pod nazivom Turski tok. Izgradnja tog gasovoda bila je jedna od tema razgovora šefova diplomatija Rusije i Srbije Sergeja Lavrova i Ivice Dačića 15. maja u Beogradu.
I Amerikanci i mnoge zemlje EU smatraju da se mora smanjiti strateška zavisnost Evrope od korišćenja ruskog gasa, pa su sad snažni napori i pritisak usmereni na to da se, pošto je Moskva prinuđena da odustane od Južnog toka, balkanske zemlje ubede da ne treba prihvatiti ni rusko-turski projekat gasovoda Turski tok.
Turski tok bi došao do tursko-grčke granice i tu ušao na teritoriju EU, a od Grčke bi dalje išao preko Makedonije i Srbije, pa do Mađarske i zvao bi se “Tesla gasovod”, na čemu posebno insistira Atina.
Najnovije američko “prijateljsko ubeđivanje” vlade u Atini da Grčka treba da se usredsredi na izgradnju Transjadranskog gasovoda TAP koju podržava Zapad, a da odustane od ponude ruskog Gasproma da učestvuje u gasovodu Turski tok, potvrđuje nepromenjenu strategiju SAD i dela članica EU i NATO.
Još od prvog sporazuma Rusije i Nemačke o izgradnji gasovoda za isporuke ruskog gasa Evropi, američka strategija i viđenje je da se svim snagama mora odupreti energetskom vezivanju Zapadne Evrope za Rusiju.
Pritisak SAD od samog početka da se osujeti izgradnja gasovoda Južni tok, nadovezuje se na sadašnje napore da se spreči jačanje ruskog upliva na Zapadni Balkan, čiji je bitan elemenat, po uverenju Vašingtona, upravo energija, uz strateška bezbednosna pitanja kao što je željeni ulazak svih balkanskih zemalja u članstvo NATO.
Američki specijalni izaslanik za energetiku Amos Hohstajn je posle razgovora s grčkim ministrom energetike Panajotisom Lafazanisom u Atini, izjavio da “SAD daju podršku Grčkoj” za učešće u izgradnji Transjadranskog gasovoda kojim gas treba iz Azerbejdžana preko Turske, Grčke, Albanije i ispod Jadranskog mora, da bude dopreman u Italiju.
Projekat TAP gasovoda je, predočio je americki izaslanik vladi u Atini, daleko više odmakao od Turskog toka, mada je i Gasprom saopštio da će polaganje prvih cevi za Turski tok, što bi odradila italijanska kompanija Saipem, i prve isporuke gasa na turskoj teritoriji početi u decembru 2016.
Hohstajn je u Atini naglasio da je “obezbedivanje dotoka energije iz različtih izvora to što će zajamciti bezbednost snabdevanja” Evrope i da zato Grčka i druge zemlje “moraju biti u stanju da dobijaju gas iz drugih ne-ruskih izvora, jer će to biti takode konkurentno i sprečiti da se energija koristi u političke svrhe”. To, po rečima americkog funkcionera, upravo garantuje isporuka azerbejdžanskog gasa, jer to znači da jedna zemlja nema prevlast nad isporukom i distribucijom energije.
Hohstajn je, staviše, naglasio da “Turski tok i ne postoji, nema konzorcijuma, niti ugovora za gradnju i zato ga treba napustiti”. To je bila poruka ne samo Grcima, čija vlada, kako je napisao njujorški dnevnik Njujork tajms, “smatra i TAP i Turski tok kao korisne projekte, kako za obezbedivanje raznih izvora snabdevanja, tako i za to da Grčka postane važno središte za dotok i distribuciju gasa”.
Kapacitet gasovoda TAP bi bio deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a Turskog toka 63 milijarde kubnih metara gasa i tu je i ogromna strateška važnost mogućeg odustajanja od Turskog toka jer je ruska kompanija Gasprom stavila do znanja da će izgradnjom Turskog toka do 2020. obustaviti isporuke ruskog gasa Evropi preko Ukrajine.
Gasprom je to obrazložio nepouzdanošću isporuka preko Ukrajine, budući da je proteklih godina bilo prekida isporuka, za šta je Moskva okrivila Kijev, kao i to da je gasna infrastruktura u Ukrajini veoma zastarela i da bi ogromna sredstva morala da se potroše na obnovu gasovoda i pratećih objekata i tehnike.
Za izgradnju TAP-a formirani Šah deniz konzorcijum je saopštio da će taj gasovod u potpunosti proraditi takođe početkom 2020.
Amerikanci i Evropska komisija su predočili da svi napori treba da budu uloženi da se izgrade TAP i jos dva gasovoda s ne-ruskim gasom u sklopu Južnog gasnog koridora.
Ukrajinska kriza je u svemu odigrala bitnu ulogu i velike zapadnoevropske državne i komercijalne kompanije, uprkos potpisanim ugovorima, su konačno dovedene do toga da se pomire s time da Južnog toka neće biti.
Ali se sad postavlja pitanje kako će se graditi Turski tok, odnosno pre svega “Tesla gasovod” kroz Makedoniju, Srbiju i Mađarsku, budući da je planirano da preko “Tesle” gas dođe konačno do velikog austrijskog skladišta gasnog čvora u Baumgartenu u Austriji.
Amerikanci dosledno stoje iza svoje strategije i viđenja da se mora smanjiti zavisnost Evrope od ruskog gasa. To se i te kako odnosi i na Zapadni Balkan i Hojt Ji, glavni za Balkan zaduženi funkcioner američkog Stejt departmenta, je ovih dana u Spoljnopolitičkom odboru Kongresa SAD u izglaganju o američkoj politici prema Balkanu podvukao da je “zloćudan ruski uticaj na Zapadni Balkan”.
Hojt Ji je posebno naglasio da, uz strateška bezbednosna pitanja, SAD “na polju energije, gde Rusija ima posebne poluge upliva u region, rade sa vođima zemalja Zapadnog Balkana i EU na diversifikaciji izvora, puteva i tipova snabdevanja, tako da Rusi ne mogu da isporuke energije koriste kao političko oruđe, kao u Ukrajini”.
Lavrov: Izgradnja novog gasovoda u interesu Balkana
Poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu 15. maja bila je prilika za srpske zvaničnike da još jednom potvrde opredeljenje Srbije da neguje tesne veze sa Rusijom i pored svoje težnje da jednog dana postane članica EU. Takva potvrda je, prema pisanju dela moskovske štampe, i bila razlog ove posete u kontekstu napetih odnosa Rusije i Zapada.
Moskovski dnevnik Komersant je 15. maja ukazao u tekstu pod naslovom “Sergej Lavrov će proveriti bliskost Srbije” da njegova poseta Beogradu dolazi u trenutku pojačane borbe za Srbiju između i Rusije i Zapada. List podseća da je dogovor o poseti Lavrova postignut u telefonskom razgovoru s Dačićem sredinom aprila, pošto je prethodno američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi uručio poziv srpskom premijeru Aleksandru Vučiću poziv potpredsednika SAD Džozefa Bajdena da poseti Vasington.
Za Srbiju je važno i povezivanje u domenu energetike s obzirom na prilike u Ukrajini i u tom kontekstu Beograd je pružio podršku ideji izgradnje gasovoda “turski tok”.
Lavrov i Dačić su se saglasili da jugoistična Evropa ne bi smela da ostane bez gasovoda i da Brisel treba da podrži projekat izradnje Turskog gasovoda. Oni su na konferenciji za novinare u Beogradu kazali da je projekat izgradnje tog gasovoda još načelan i da o njemu tek predstoje pregovori i precizniji dogovori.
“Ako Evropska unija svoje prisustvo zasniva na objektivnosti, morala bi da podrži pregovore o izgradnji gasovoda”, kazao je Lavrov.
Dačić je naglasio da Evropa već ima “Severni gasovod”, odakle se zapodnoevropske zemlje snabdevaju gasom iz Rusije i da ne razume zašto bi nekom smetao “Južni tok”.
“Pozivamo EU da uđe u suštinu problema. Evropa mora da ima i ‘južni tok’, kako god se on zvao. Ne može jugozapadna Evropa da ostane slepo crevo”, kazao je Dačić.
Lavrov je rekao da ne može da se otme utisku da su teroristicke akcije u Makedoniji povezane sa izgradnjom gasovoda i činjenicom da je Makedonija rekla ne uvođenju sankcija Rusiji.
Izvor; Agencije
