Energetska korupcija na Balkanu cveta, bilduju se miliona evra na crno, piše skopski list Večer.
Korumpiranost je bila praćena u sedam država i to u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Makedonija se našla na ovoj listi zbog kartelskog udruživanja četiri kompanije na tenderu za uvoz struje u januaru 2012. godine.
U izveštaju se ističe da su kompanije nezakonski manipulisale sa cenom kod uvoza električne energije, piše skopski list Večer.
Korupcija u energetskom sektoru u potpunosti men pejzaž svake zemlje, jer u ovom biznisu se okreću milijarde evra, a na crno i desetine miliona.
Korupcija je ozbiljna prepreka za razvoj i održavanje energetskog sistema i u Jugoistočnoj Evropi, posebno u zemljama kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora koje su bile deo analize novog izveštaja studije „Pobednici i gubitnici: Ko ima koristi od visoke korupcije u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope?“ Ovaj izveštaj je ovih dana bio promovisan u Briselu, u okviru Evropske nedelje održive energije.
Prema studiji, oko 30 milijardi evra planira se da se potroši u energetiku zemalja u regionu do 2020. godine, jer ovim zemljama su potrebni sigurni izvori energije, a stanovništvu sa ekološkog aspekta je potrebno da ta energija bude čista.
Korumpiranost je bila praćena u svih sedam država, a Makedonija se našla na listi zbog kartelskog udruživanja četiri kompanije na tenderu za uvoz struje u januaru 2012. godine. U izveštaju se ističe da su kompanije nezakonski manipulisale sa cenom prilikom uvoza električne energije.
Prema makedonskoj statistici u 2012. godini zbog hladne zime i nedostatka domaće električne energije, za uvoz struje je potrošeno skoro 200 miliona evra, a prošle godine u uslovima prosečnih zimskih temepratura uvoz je skoro 60% manji od onog u 2012. godini, odnosno potrošeno je 128 miliona evra.
Istovremeno Makedonska carina utvrdila je u svojim kontrolama u 2012. godini da su četiri trgovačka društva uvoznici električne energije u periodu od dve godine i da nisu carinili uvoz, čime su oštetili državu za 6,1 milion evra. Dodatno ovaj novac je naplaćen sudskim putem.
Deo analiza ove studije odnosi se na još nekoliko slučajeva korupcije u energetskom sektoru zemalja Jugoistočne Evrope. Pored makedonskog slučaja, u studiji je elaboriran slučaj sa bivšim premijerom Hrvatske, Ivom Sanaderom, koji je bio optužen za primanje mita od 10 miliona evra od mađarske kompanije MOL.
– Visoka korupcija i slabe institucije predstavljaju ozbiljne prepreke na putu do održive energetske budućnosti u Jugoistočnoj Evropi – smatra jedan od autora izveštaja, Marko Prelac.
Crna Gora je promenila primere krađe struje, zbog toga što je Dejan Milovac, zamenik izvršnog direktora građanske organizacije za antikorupciju MANS iz Crne Gore, ukazao da u budućnosti ne treba da se toleriše krađa energije.
Prema njemu, definitivno, korupcija u energetskom sektoru u potpunosti menja pejzaž jedne zemlje. Slična je situacija i u Srbiji, Albaniji, Kosovu…
Upravo zbog toga građanske organizacije koje stoje iza izveštaja o korupciji su pozvale i institucije Evropske unije da reformu energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi tretiraju kao urgentni prioritet.
– EU treba da ima posebnu pažnju o dešavanjima u energetskom sektoru regiona, ukljlučujući i privatizacije i tendere za nove projekte, kao i da posmatra vladine investicione planove koji veoma često ne odražavaju potrebe o održivoj energetskoj budućnosti – istakao je u Briselu jedan od panelista.
Lejla Bičakčić, direktor Centra za istraživačko novinarstvo u Bosni i Hercegovini, smatra da u budućnosti treba da se pripremaju ovakvi izveštaji koji će istraživati korupciju u energetici. Ona je ukazala da treba da se traži od vlada veća transparentnost u energetici.
– Korupcija će biti mnogo teže izvodljiva ukoliko imamo transparentne dokumentacione i procese donošenja odluka jer ako su oči uperene u tebe, neće ti biti lako da budeš korupmiran – kaže ona i dodaje da u ovom smislu EU treba mnogo jače da uslovi vlade u regionu koje imaju aspiracije u bliskoj budućnosti da postanu deo EU.
Dirk Bušle, zamenik direktora Energetske zajednice, istakao je da EU ima dobar paket zakona o energetici koji može doprineti u borbi protiv korupcije i upravo zbog toga ove zemlje treba da ga primenjuju.
– Institucije, sudovi i regulatorna tela u ovom evropskom delu su slabe, jer su pod rastućim pritiskom – smatra Bušle i ističe da je rešenje za ovaj region da se formira neutralno pravno telo koje bi razrešavalo, između ostalog, i slučajeve korupcije i netransparentnosti.
Izvor Agencije
