Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBalkan: Ugalj bi...

Balkan: Ugalj bi mogao skupo koštati Balkan

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Investicije u rudnike uglja i termoelektrane mogle bi skupo koštati države zapadnog Balkana i Ukrajinu, ako i dalje budu dodeljivane subvencije za te projekte.

To je pokazala studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch Network.

Preferencijalni krediti i garancije za te projekte striktno su definisana pravilima iz Sporazuma o Energetskoj zajednici, koji je stupio na snagu 2006. a države potpisnice i dalje planiraju nove termoelektrane na ugalj i rudnike bez obraćanja pažnje na rizike te državne pomoći, navodi se u saopštenju Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Investicioni projekti i postojeća postrojenja mogu zbog toga da se suoče sa ozbiljnim problemima, posebno ako država bude prisiljena da od investitora traži nazad iznos pomoći, pokazala je ta studija.

Skupština Srbije je u januaru ove godine, podseća se u saopštenju, ratifikovala kredit od 608 miliona dolara za termoelektranu Kostolac B3 i rudnik Drmno, podseća se u saopštenju.

Za proširenje rudnika država je direktno uzela kredit od kineske Eksim banke u ime Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je u državnom vlasništvu, i na taj način je EPS izuzet od svih rizika neplaćanja, što, kako smatra CEKOR, dovodi tu kompaniju u prednost na tržištu.

“Vlade država jugoistočne Evrope više ne mogu da daju sredstva energetskim kompanijama kako žele i moraju da nauče pravila što je pre moguće, pre nego što se finansijski obavežu još više za realizaciju velikih energetskih projekata”, rekla je kordinatorka istraživanja u Bankvoč netvorku, Pippa Gallop.

Vlade koje ne budu postupale u skladu sa odredbama o državnoj pomoći suočiće se sa zakonskim rizicima na državnom i evropskom nivou, uključujući odluke koje su donete puno pre evrointegracija, upozorila je koordinatorka za energetiku Bankvoča, Ioana Ciuta, i naglasila da će u nekim slučajevima čak morati i da vrate pomoć.

Državama Energetske zajednice bi bilo dobro da uče iz primera Madjarske koja je potpisala dugoročni ugovor o kupovini struje sa jednom elektranom sredinom 1990-tih godina, ali je posle pristupanja EU 2004. bila predmet procesa provere legalnosti koji je trajao šest godina, a to je pratilo nekoliko tužbi i medjunarodnih arbitraža, ukazala je Ciuta.

Izvor; B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rad termoelektrana ugrožen zbog manjka novca za remonte

Naše države koriste ugalj kao baznu energiju i još uvijek nemamo alternativu za njega, posebno ako bismo to učinili u dinamici koju Evropa nameće. Ona ima ambicije da do 2036. svi rudnici, odnosno sve termoelektrane budu potisnute. To je...

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!