Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBalkan: Pristup EU...

Balkan: Pristup EU zapadnog Balkana u senci uglja

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Pristupanje Evropskoj Uniji mora ići ruku pod ruku sa rešavanjem problema životne sredine i klimatskih promena, piše Dragana Mileusnić.

Dragana Mileusnić je koordinator za energetske politike Jugoistočne Evrope pri evropskom sekretarijatu Climate Action Network Europe.

Zemlje zapadnog Balkana koje žele da se pridruže EU nisu gotovo uopšte napredovale u harmonizaciji politika vezanih za životnu sredinu i klimatske promene. Štaviše, one narušavaju svoje izglede za članstvo u EU promovišući investicije u energetske kapacitete koji koriste ugalj, a koji imaju štetne posledice po klimu, životnu sredinu i društvo uopšte.

Države zapadnog Balkana imaju veliki broj prepreka na putu ka EU. Uz ekonomski oporavak, one moraju da se izbore sa korupcijom i reše brojna bilateralna pitanja. Kako je pristupni proces trenutno dominantni motiv za reforme, države regiona se polako transformišu u funkcionalnije države. U moru drugih političkih nesuglasica, na Balkanu se često zapostavlja usvajanje evropskih tekovina u oblasti klimatskih promena i životne sredine.

Ovo je jedno od najzahtevnijih poglavlja u pristupnim pregovorima, s obzirom da obuhvata trećinu ukupnog zakonodavstva koje treba preneti u nacionalni pravni sistem. Takođe je jedno od najskupljih poglavlja za primenu: konzervativne procene ukazuju da bi Srbija sama trebalo da utroši oko 10.5 milijardi eura za dostizanje standarda u ovoj oblasti, što je gotovo četvrtina bruto domaćeg proizvoda.

Ipak, usklađivanje sa standardima u oblasti životne sredine nije samo izazov, već i značajna prilika. Podaci pokazuju da se svaki euro uložen u dostizanje EU standarda vraća kroz 17 eura benefita, kroz smanjenje zdravstvenih i troškova životne sredine. Ograničavanje zagađenja ne samo da se isplati i da je preduslov pristupu EU, već – što je najvažnije – spašava živote.

Nažalost, Vlade zemalja zapadnog Balkana stalno odlažu reforme energetskog sektora i politika zaštite životne sredine. Nevladine organizacije upozravaju da se situacija čak pogoršava, naročito u oblasti zagađenja iz intenzivnih industrija, kao što su termoelektrane na ugalj. Tako je Srbija prošlog meseca produžila prava industrijskih postrojenja da zagađuju vazduh, zemljište i vodu do kraja 2020. godine, umesto 2015, kako je prvobitno planirano zakonom. Ranije ove godine, Srbija je odlučila i da uzme zajam u visini od oko 600 miliona eura od Kine, za izgradnju novog postrojenja na ugalj, Kostolac B3. Ovo je sada jedan od najnaprednijih projekata u talasu novih termoelektrana planiranih u regionu. Ukoliko bi se svi ovi projekti realiyovali, imali bi pogubne socijalne uticaje, kao i uticaje na klimu i životnu sredinu.

Ugalj nema budućnost u našem energetskom miksu. U EU, ugalj je već u opadanju zbog strogih standarda za nivoe zagađujućih emisija i brzog razvoja obnovljivih izvora energije. Kao rezultat, velike energetske kompanije poput nemačkog E.ON–a, odlučile su da se preorijentišu na čiste energetske izvore, koja ujedno imaju i veću finansijsku isplativost u budućnosti. Da li je vreme da i države Balkana počnu da uči iz grešaka drugih koji su invesitrali u ugalj, umesto da ponovo učimo iz sopstvenog iskustva?

U međuvremenu, EU institucije se sve glasnije oglašavaju ovim povodom. Evropski parlament je poslao jasnu poruku zemljama zapadnog Balkana, Pristup EU mora da ide ruku pod ruku sa poboljšanjem stanja životne sredine i klimatskom akcijom, kao što navode rezolucije Evropskog parlamenta usvojene u martu. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su zemlje da revidriaju svoje energetske planove, a Srbiju posebno da spreči dalju državnu pomoć sektoru uglja.

Šefovi delegacija za zapadni Balkan u Evropskom parlamentu su otišli i korak dalje, uputivši pismo potpredsedniku Evropske Komisije za energetsku uniju, Marošu Šefčoviču i Komesaru za klimu i energetiku, Migelu Arijas Kanjeteu. U pismu se traže jednaki ekološki standardi za Balkan kao u EU, kako region ne bi postao odlagalište za prljave energetske projekte. Ovo bi trebalo osigurati kroz adekvatnu reformu Ugovora o energetskoj zajednici, koji predstavlja zajednički pravni okvir za Balkan i EU u oblasti energetike.

Jasno je da rešavanje ekoloških problema mora da počne sada. U suprotnom, članstvo zemalja regiona u EU može biti odloženo godinama unapred, dok se ne ispune svi potrebni standardi.

Dragana Mileusnić

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!