U iščekivanju početka realizacije projekta „Turski tok“ balkanske zemlje razmatraju načine da osiguraju sebi snabdevanje gasom nakon isteka ugovora o ukrajinskom tranzitu 2019. Ministri inostranih poslova Mađarske, Srbije, Makedonije i Grčke mogli bi na jesen da potpišu memorandum o izgradnji gasovoda „Tesla“, koji bi se protezao od Turske do Austrije.
Balkanski gasovod protezao bi se na dužini od 1.300 do 1.400 kilometara, a njegov kapacitet bio bi 27 milijardi kubnih metara gasa. Prema prvim procenama, za njegovu izgradnju potrebno je od četiri do pet milijardi evra.
Projekat „Tesla“ već je predat na razmatranje Evropskoj mreži sistemskih operatera za isporuku gasa, sa zahtevom za dobijanje statusa projekta od javnog značaja, koji bi zainteresovanim stranama omogućio da apliciraju za sredstva Evropske unije.
Prvo zasedanje radne grupe za projekat „Tesla“ održano je 25. juna, a sastanak ministara četiri balkanske zemlje trebalo bi da bude održan u septembru.
Konačna odluka o investiranju trebalo bi da bude doneta u prvom kvartalu naredne godine, a izgradnja bi trebalo da počne u prvom tromesečju 2017. Planirano je da „Tesla“ gas ne dobija samo iz „Turskog toka“ nego i iz gasovoda „TANAP“ u Azerbejdžanu.
Analitičar konsalting kompanije „Arbat kapital“ Vitalij Gromadin u izjavi za Sputnjik kaže da će državama koje učestvuju u projektu „Tesla“ biti teško da nagovore eventualne investitore da podrže izgradnju gasovoda.
Nemačka kompanija učestvuje u projektu „Severni tok 2“
„Za realizaciju ovakvog projekta potreban je već potpisani aranžman s isporučiocima gasa: ne mogu države da grade prazan gasovod, investitori u to neće ulagati, i to je bio ključni problem, recimo, za ’Nabuko‘. Mislim da bi u trenutnim okolnostima glavni izvor plavog goriva za ’Teslu‘ mogao da bude upravo ’Turski tok‘“, navodi Gromadin.
Sličnog mišljenja je i predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić koji ističe da Grčka, Srbija i Makedonija nemaju novca da finansiraju takav projekat.
„Da li bi neko hteo da im dâ povoljan kredit? Ne verujem! Da li bi neko hoće da plati za njih? Ne verujem“, kaže Vuletić.
On je uveren da će se Evropa u bliskoj budućnosti gasom snabdevati prevashodno preko „Severnog toka“, koji spaja ruski grad Viborg i nemački Grajfsvald, podsećajući da je „Gasprom“ nedavno potpisao ugovore s evropskim partnerima o povećanju kapaciteta tog gasovoda.
Vuletić je skeptičan prema svim ostalim gasnim projektima o kojima se trenutno govori.
„Turski tok“ smanjuje planirane kapacitete
„Najveći problem je u tome što Amerikanci ne dozvoljavaju da se to gradi. To je jasno svima, samo niko neće da kaže“, konstatuje Vuletić, objašnjavajući da SAD žele da spreče da Rusija zarađuje od prodaje gasa.
Podozrive stavove o gasovodu „Tesla“ potkrepljuje i izjava zvaničnika Evropske komisije da taj projekat nije prioritet za zemlje jugoistočne Evrope.
Dodatni problem za ostvarenje ove ideje predstavlja konkurencija, a pre svega slovački projekat gasovoda „Istočni prsten“, koji treba da prođe od Turske kroz Bugarsku i Rumuniju, i koji ima veće šanse da dobije podršku Evropske unije. Prema ranijim najavama, evropski zvaničnici bi varijante nastavka „Turskog toka“ trebalo da razmatraju u septembru.
Inače, ministar energetike i prirodnih resursa Turske Taner Jildiz izjavio je u sredu da je poslao ruskoj strani projekat sporazuma o „Turskom toku“.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku se čeka odgovor ruske strane. Ministarstvo energetike Rusije za sada nije dobilo nacrt sporazuma o izgradnji „Turskog toka“.
Izvor; Sputnik
