Kako nedostatak fleksibilnosti oblikuje cene, rizik i razvoj OIE

Tržište električne energije Jugoistočne Evrope danas je u permanentnom stanju napetosti između tri sile: rastuće penetracije obnovljivih izvora, ograničenih balansnih kapaciteta i neusklađenih tržišnih pravila. Balansna energija je postala ključni faktor koji određuje da li će region iskoristiti obnovljive izvore kao ekonomsku prednost ili će oni postati izvor sistemske nestabilnosti.

Upravo taj nesklad — previše OIE, premalo fleksibilnosti — stvara strukturu tržišta u kojoj cena balansiranja često postaje najjači, a ponekad i jedini relevantan signal. Na platformama kao što je electricity.trade, to je vidljivo kao dramatično raslojavanje cena između zona, naročito u večernjim satima ili tokom iznenadnih vetrovnih ramp događaja.

Balansiranje u SEE nije moderna mrežna funkcija, već improvizovana reakcija na rastuću volatilnost.

I. Zašto je balansna energija postala centralni parametar tržišta

Balansna energija je mehanizam koji sistem koristi da održi stabilnost kada se proizvodnja i potrošnja ne poklapaju. U Zapadnoj Evropi, balansna tržišta su duboka, diversifikovana i dobro usklađena. U SEE regionu — nisu.

Razlozi:

– nedovoljno fleksibilnih gasnih elektrana,
– hidro potencijal koji je sezonski i ograničen,
– kašnjenje u razvoju baterijskih sistema,
– neusklađena operativna pravila,
– nedostatak regionalnog koordinisanog balansiranja.

Zbog toga svaka promena u OIE proizvodnji stvara efekat mnogo veći od fizičkog obima te promene. Kada vetar padne za 300 MW u Rumuniji, cena u četiri zemlje može skočiti, a Srbija može ući u ekstreman balansni deficit.

Balansiranje je u SEE regionu postalo faktor koji može pomeriti cene više nego sama potražnja.

II. Grčka: Kada sunce nestane, sistem neizbežno eksplodira

Grčka je ekstremni primer: solarna energija dominira u dnevnim satima, ali čim padne mrak — sistem ostaje bez modulatora. Fleksibilne elektrane nisu uvek dostupne, skladišta kasne, a uvoz zavisi od toga da li je Bugarska u mogućnosti da šalje energiju.

U praksi to znači:

– svakog dana, tokom sunset perioda, Grčka ulazi u balansni stres,
– cene balansne energije eksplodiraju,
– šok se prenosi ka Bugarskoj i dalje ka Srbiji, Rumuniji i Mađarskoj.

Balansna kriza u Grčkoj postala je gotovo jednako predvidiva kao i solarna proizvodnja.

Za obnovljive izvore u Grčkoj to znači sledeće:

– investitori se suočavaju s rastućim rizikom volatilnosti,
– PPA ugovori postaju teži za kalkulisanje,
– potreba za skladištenjem postaje presudna,
– solarna dominacija bez baterija postaje finansijski problem.

III. Rumunija: Vetar je i prijatelj i neprijatelj balansiranja

Rumunija ima jedan od najvećih vetroenergetskih resursa u Evropi — ali i jedan od najvolatilnijih. Vetrovi u Dobrogei mogu skočiti sa 500 na 2000 MW u roku od sat vremena, ali isto tako mogu pasti natrag za nekoliko minuta.

Kada vetar naglo padne:

– Rumunija ulazi u balansni deficit,
– povlači energiju iz Bugarske ili Mađarske,
– cena balansiranja naglo raste,
– region se destabilizuje.

Kada vetar naglo poraste:

– Rumunija želi da izveze energiju ka HU i BG,
– interkonekcije pucaju,
– cena pada,
– sistem ulazi u curtailment režim.

OIE u Rumuniji su tehnološki uspeh, ali sistemski izazov koji balansna tržišta ne mogu da podnesu.

IV. Bugarska: glavni amortizer regiona koji sve teže nosi teret

Bugarska je postala balansni amortizer celog SEE regiona. Ona prima:

– grčke viškove,
– rumunske deficite,
– balkanske tranzitne tokove.

Bugarska često mora da reaguje prva kada Grčka ima curtailment ili kada Rumunija ima deficit. Kada Bugarska nema kapacitet da šalje energiju dalje ka Srbiji ili Rumuniji — sistem ulazi u regionalni stres.

Bugarska balansira, ali je i sama sve češće preopterećena.

V. Srbija: Kada region pukne, pukne i Srbija

Srbija je tranzitni čvor i energetski amortizer, ali bez dovoljno fleksibilnosti da stabilizuje sistem. Tokovi iz Grčke, Bugarske i Rumunije stižu u Srbiju u suprotstavljenim vektorima, pa se cene u Srbiji kreću kao odraz pritiska koji dolazi spolja.

Kada Rumunija ima vetrovni kolaps — raste cena u Srbiji.
Kada Grčka ima solarni deficit — raste cena u Srbiji.
Kada Bugarska ne može da uravnoteži oba — raste cena u Srbiji.

Balansiranje u Srbiji nije lokalni problem — već regionalni fenomen koji se sliva u ovu zonu.

VI. Mađarska: Reaktivni igrač sa ograničenom fleksibilnošću

Mađarska tržišta imaju relativno visok nivo integracije sa CEE blokom, ali unutar SEE dinamike Mađarska je „poslednji refleks“. Kada region uđe u balansni stres, Mađarska kasni u reakciji, ali na kraju prati šokove koji dolaze iz Srbije i Rumunije.

Zbog toga je HU balansna cena često:

– manje volatilna nego u Srbiji i Grčkoj,
– ali veoma osetljiva na nagle promene u Rumuniji.

HU tržište je često „druga faza šoka“, što je idealno za intraday trgovce, ali problematično za investitore.

VII. Uticaj balansiranja na OIE: zašto OIE više ne garantuju stabilnost

Uticaj nedovoljne balansne energije na razvoj obnovljivih izvora je dubok:

1. Kanibalizacija cena
Što više OIE, to veća cena destabilizacije — više sati ultra-niskih cena.

2. Curtailment kao finansijski rizik
Investitori više ne računaju sa 98% iskoristivosti vetroelektrana.

3. Povećanje troškova kapitala
Nesigurni prihodi povećavaju WACC i smanjuju investicione mogućnosti.

4. Povećana volatilnost
Bez fleksibilnosti, svaki sat može postati ekstreman.

VIII. Kako izgleda put ka stabilnosti

Postoje samo tri načina da se balansni stres regiona ublaži:

1. Fleksibilne elektrane i baterije — region mora ubrzano da ih uvede.
2. Regionalno balansiranje — SEE mora da funkcioniše kao jedan sistem.
3. Jače interkonekcije — bez toga, OIE rastu brže od mreže.

U suprotnom, balansna energija će ostati najvolatilniji i najskuplji deo regionalne energetike.

Powered by electricity.trade