Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaBačević: Promenićemo rudne...

Bačević: Promenićemo rudne rente

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je da će usvajanjem novog zakona o rudarstvu u novembru biti promenjeni iznosi rudnih renti u Srbiji.

„Rudna renta koju planiramo da promenimo neće ići samo na gore, negde će biti smanjena”, kazao je Bačević u intervjuu agenciji Beta i dodao da će verovatno biti povećana renta za eksplotaciju nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, Gaspromnjeft je trenutno povlašćen zbog investicija u modernizaciju rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) i na osnovu međudržavnog ugovora Srbije i Rusije plaća rudnu rentu od tri odsto.

„Poštovanje ugovora s tim procentom stavlja u neravnopravan položaj druge korisnike naših prirodnih resursa, što nama otežava uslove u razgovorima sa drugim zainteresovanim stranama iz zemlje i inostranstva”, kazao je Bačević.

Kako je istakao, profit koji je NIS, odnosno Gasprom ostvario prošle godine eksploatacijom srpskih prirodnih resursa, iznosi oko 500 miliona evra, a od rudne rente u budžet je ušlo maksimalno 20 miliona evra.

Bačević je dodao da je pitanje rudnih renti koje plaća Gaspromnjeft u Srbiji kompleksno, jer Srbija istovremeno ima beneficije u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povlačenju od 3,6 do sedam milijardi kubnih metara gasa godišnje, bez plaćanja penala za nepovučene količine.

„U stvari imamo istu poziciju – mi smo favorizovani tamo, a oni ovde. Iz toga može da se izađe promenom zakona koju planiramo da usvojimo u novembru”, kazao je on i dodao da „ni po koju cenu ne bi kvario dobre odnose ni s Ruskom Federacijom, ni s Gaspromom”.

Prema njegovim rečima, povećanje rudne rente za Gaspromnjeft za posledicu će imati i pojačanu disciplinu u ispunjavanju obaveza Srbije prema Rusiju u isporukama ruskog gasa.

Bačević je najavio i da će između 3. i 5. oktobra Radna grupa za energetiku kao deo komiteta za međuvladinu saradnju Rusije i Srbije imati sastanak u Beograd, a komitet Vlade Srbije za saradnju sa Rusijom polovinom novembra putuje u Moskvu i tamo se očekuje konačan dogovor.

Srpski ministar rudarstva kazao je da u sistemu rudnih renti u Srbiji ima nelogičnosti koje Ministarstvo želi da ispravi i dodao da će rente biti svrstane u tri kategorije prema srodnosti.

Nelogično je da rudna renta za pesak i šljunak, istakao je, bude ravna rudnoj renti za istraživanje zlata, srebra ili litijuma.

Bačević je kazao da će jedan od repera za izmene rudnih renti biti stepen interesovanje koje istraživači pokazuju, ali da će se voditi računa i o visini renti u okruženju i svetu.

„Procenjujemo da bi između 2,5 i četiri procenta ukupnog budžeta mogli da ostvarimo od istraživanja i kroz eksploataciju preko rudne rente u sledećoj godini”, kazao je Bačević.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, na osnovu dosadašnjih analiza i procena, do kraja 2020. godine očekuje 4,5 milijardi evra u rudarstvu, na osnovu invsticionih planova za postojeća lešišta i rudnike.

Od toga je četiri milijarde evra predviđeno za ulaganje u rudnike energetskih mineralnih sirovina, 350 miliona evra u rudnike metala i 150 miliona evra u rudnike nemetala.

Prema analizi dosadašnjih rezultata rudarskog sektora, u Srbiji se godišnje proizvede oko 80 miliona tona rude i godišnji prihod od toga iznosi oko 1,5 milijardi evra, a sa vezanim industrijskim granama oko tri milijarde evra.

Na osnovu postojećih resursa i potencijalnih investicija, do kraja 2020. godine mogla bi da se poveća proizvodnja na 120 miliona tona rude godišnje, što bi povećalo prihode na 2,3 milijarde evra, odnosno šest milijardi evra sa vezanim industrijskim granama.

Bačević je najavio i da bi u novebru trebalo da bude promenjen i Zakon o geološkim istraživanjima.

On je kazao i da je sklopljen značajan broj ugovora sa domaćim i inostranim kompanijama i izdat veliki broj rešenja o istraživanjima različitih ruda, minerala, odnosno prirodnih resursa od podzemnih voda do obojenih i plemenitih metala.

„Ogromno je interesovanje i ozbiljno pristupamo donošenju resenja jer događa se da se za jedan istražni prostor pojavi po pet ili više zainteresovanih”, kazao je on.

Bačević je naveo da su 95 odsto slčajeva to kompaonije zapadne hemispfere i najveće inetesovanje pokazuju za retke minerale i retke rude, posebno interesovanje pokazuju za borate, zeolit, litijum, zlato, srebro, molibden, vanadijum, nikl i bakar.

Prema podacima Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, investicije u geološka istraživanja u Srbiji su u poslednjih 10 godina povećanje 10 puta i sada iznose oko 50 miliona dolara godišnje.

Izvor Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!