Elektroenergetski sistem Jugoistočne Evrope nikada nije bio izložen većem pritisku. U poslednjih pet godina, region se preoblikovao brže nego u prethodnih dvadeset: eksplozivni rast solarnih i vetroelektrana, zastarela mreža, ograničene balansne rezerve, fragmentisana pravila tržišta, nedovršene interkonekcije i sve jača zavisnost od uvoza ili izvoza u kritičnim satima.
Ovaj region danas izgleda kao zgužvani mozaik različitih dinamika koje se sudaraju u realnom vremenu. Na platformama poput electricity.trade to se vidi svakog sata — spreadovi se šire i sužavaju kao da neko pomera težište regiona napred–nazad, bez jasnog ritma, ali sa jasnim obrascima. Grčka se ruši po podne, Rumunija eksplodira uveče, Bugarska lebdi između dve sile, Srbija tone i skače kao da je zalepljena za dve amplitude, Mađarska reaguje sa odlaganjem, dok Crna Gora i Italija igraju sopstvenu igru na rubu sistema.
Ovaj članak razlaže četiri najveće strukturne tačke koje oblikuju današnje tržište SEE regiona — i čije razumevanje je ključno za trgovce, investitore, operatore i donosioce odluka.
I. Interkonekcije: Mreža koja je premala za OIE koje su prebrze
SEE region danas funkcioniše kao energetski prostor sa ambicijama EU — ali sa infrastrukturom starog kontinenta iz 1980-ih.
Interkonekcije su najslabija karika.
Najprisutniji fenomen: strujni pritisak koji pokušava da napusti zonu velike proizvodnje i pogodi usko grlo granice, nakon čega se cena u toj zoni odvoji od regionalnog trenda.
Najkritičnije tačke pucanja:
– Grčka → Bugarska: solarni pritisak
– Rumunija → Mađarska: vetar iz Dobrogee
– Bugarska → Rumunija: reverzni tokovi tokom vetrovnih deficita
– Srbija → Mađarska ili Bugarska: balansni stres i sezonski šokovi
– Crna Gora → Italija: nedovoljno iskorišćen HVDC kapacitet
Interkonekcije određuju da li se OIE pretvaraju u vrednost ili u višak.
- Grčki solari žele da idu severno — ali sever je uzak.
- Rumunski vetar želi da ide zapadno — ali HU–RO je često zagušen.
- Bugarska želi da balansira oba — ali često preuzima previše.
- Srbija želi stabilnost — ali dobija šokove iz svih pravaca.
Kada su interkonekcije pune, cene u zoni proizvodnje padaju ili se okreću u negativu.
Kada su prazne, deficitarne zone ulaze u cene od 200–300 €/MWh tokom večernjih rampova.
Interkonekcija funkcioniše kao ventil — a SEE danas ima premalo ventila za pritisak koji proizvodi.
II. Balansiranje: Najveća slabost regiona
Ako je mreža premala, balansiranje je preslabo.
SEE balansna tržišta su:
– plitka,
– neusklađena,
– troma,
– tehnički nedovoljna,
– sistemski nepovezana.
- Grčka uveče ulazi u balansni pakao: sunce nestaje, a fleksibilnost kasni.
- Rumunija često nema kontrolu nad vetrom, pa balansira kroz uvoz.
- Bugarska pokušava da apsorbuje sve — ali ima ograničenja.
- Srbija ima malo fleksibilnih kapaciteta i noću zna da eksplodira u cenu.
- Mađarska balansira tek kada ostali više ne mogu.
Balansna tržišta u SEE nisu dizajnirana za 2025. godinu — već za 2005.
Zbog toga se pojavljuju dva fenomena:
1. Balansni talasi (scarcity waves)
Počinju u Grčkoj ili Rumuniji, pa putuju severno.
2. Kaskadna divergencija cena
Cena u jednoj zoni šeta prema visini, drugoj prema dubini — sve dok interkonekcije ne počnu da usmeravaju protok.
I trgovci, i operatori, i investitori znaju: bez snažnog balansnog tržišta — OIE stvara krize, ne vrednost.
III. Curtailment: Kada sistem kaže „ne mogu više“
Curtailment u SEE više nije rezervisan za ekstremne dane.
Danas je to već deo operativne realnosti.
Grčka:
Solarni višak postiže nivo na kojem obaranje proizvodnje postaje svakodnevno tokom dugih letnjih dana.
Rumunija:
Vetroparkovi u Dobrogei često se odvajaju od mreže tokom jakih vetrova zbog HU–RO zagušenja.
Bugarska:
Ponekad mora da „gasi” solar da izbegne preopterećenje.
Hrvatska i Srbija:
Još uvek relativno stabilne, ali s trendom koji se kreće u smeru priključenja većeg broja OIE.
Curtailment znači sledeće:
- Energija postoji, ali se ne koristi.
- Investitor gubi novac jer proizvodnja stoji.
- Sistem otkriva gde se nalazi njegova slaba tačka.
- Spreadovi postaju ekstremniji.
Na electricity.trade se vidi kako cene u zoni s curtailmentom tonu „ispod logike“, jer fundamentalne vrednosti više nisu relevantne — relevantan je fizički zid.
IV. Kanibalizacija cena: Samouništavanje OIE tokom ekstremnih sati
Kanibalizacija cena je prirodna posledica nesinkronizovanog razvoja mreže i OIE.
Tokom visokog solarnog ili vetrovnog naleta, kada sistem ne može da apsorbuje energiju, cene padaju duboko i brzo. U Grčkoj se to dešava gotovo svakog dana u junu, julu i avgustu. U Rumuniji tokom snažnih vetrovnih sati u februaru ili martu.
Efekti:
– tržište gubi investicionu predvidivost
– investitori ulaze sa većim diskontnim stopama
– banke traže više osiguranja
– PPA modeli postaju komplikovani
– projekti bez baterija ili fleksibilnosti postaju rizičniji
- Za trgovce, kanibalizacija je poslovna prilika.
- Za developere, to je finansijski problem.
- Za sistem — to je upozorenje.
Kanibalizacija cena nije izuzetak. Ona je nova struktura.
V. Kako sve četiri dinamike međusobno prave sistemsku krhkost
Interkonekcije
- slabo balansiranje
- visoki OIE pritisak
- curtailment
- kanibalizacija
→ zajedno stvaraju tržište koje je bogato energijom, ali siromašno stabilnošću.
Ove dinamike se međusobno hrane:
– Loše balansiranje ubrzava curtailment.
– Curtailment produbljuje kanibalizaciju.
– Kanibalizacija menja investiciono ponašanje.
– Loše mreže stvaraju ekstremne spreadove.
– Ekstremni spreadovi povećavaju trgovačku volatilnost.
Tržište postaje reaktivno, a ne proaktivno.
SEE više ne proizvodi cene — cene se događaju SEE regionu.
VI. Ko ima najviše da dobije, a ko da izgubi?
Dobitnici:
Trgovci i arbitražni modeli (spreadovi su ogromni).
Kupci sa fleksibilnim sistemima.
Italija koja crpi balkansku energiju u kritičnim satima.
OIE projekti sa baterijama i hibridnim modelima.
Gubitnici:
OIE projekti bez fleksibilnosti.
Sistemi sa starom mrežom.
Operatori koji nemaju balansnu strategiju.
Investitori koji veruju da tržište ima stabilnost koju nema.
VII. Kako izgleda rešenje?
Postoje samo tri mogućnosti:
- Masovno jačanje interkonekcija
- Brzo i široko uvođenje fleksibilnosti (baterije, gas, hidro, hibridi)
- Regionalno balansiranje i potpuna harmonizacija pravila
Bez toga, SEE će ostati region gde:
– cene plešu oko mrežnih ograničenja
– spreadovi eksplodiraju
– OIE gube vrednost
– a tranzicija postaje skupa i neefikasna
Powered by electricity.trade
