Još kada je pre nepune četiri godine, početkom 2009, češka državna elektroprivreda ČEZ postala vlasnik 76 odsto udela elektrodistribucije Albanije, procene međunarodnih stručnjaka o tom poslovnom potezu ČEZ-a nisu bile nimalo optimistične.
Međunarodni stručnjaci za oblast energetike upozoravali su još tada da je ČEZ ušao u veoma rizičan posao, imajući pre svega u vidu da albanski potrošači nisu imali izgrađenu naviku da redovno plaćaju račune za struju, a i nelegalno priključenje na elektromrežu u toj zemlji bila je i tada, kao i danas, ustaljena praksa. ČEZ se, međutim, smatrao pobednikom u toj transakciji, budući da su svi pokazatelji govorili o brzom razvoju albanske industrije, što svakako utiče i na porast potrošnje električne energije.
Činjenica da oko 30 odsto potrošača u Albaniji nije tada imalo ni strujomere, i da su dobijali paušalne račune, za ČEZ je pored ostalog, u tom trenutku bila veliki poslovni izazov.
Najave premijera Salija Beriše i obećanja u izbornoj kampanji 2009. godine i nakon dobijanja drugog premijerskog mandata da će energetika i razvoj tog sektora, kao i uvođenje reda, biti prioritet njegove vlade, išle su ČEZ-u naruku, u tom trenutku.
Problemi u poslovanju nastali su brže nego što se moglo i naslutiti.
Zarada ČEZ-a u Albaniji 2011. godine dostigla je 32 miliona evra, dok je za prvih šest meseci prošle godine poslovanje donelo gubitak od 90 miliona evra.
Naime, prošle godine državni regulator udvostručio je cenu struje koju je „ČEZ Šperndarje“ morao da plati državnom proizvođaču električne energije, a pri tom mu nije dozvoljeno da poveća cenu krajnjim potrošačima. To je uz sve dotadašnje probleme bila kap koja je prelila čašu.
Nakon takve odluke ČEZ je zbog dugova od oko 40 miliona evra prekinuo u novembru isporuke struje za nekoliko vodoprivrednih preduzeća, zbog čega su Tirana i dobar deo zemlje ostali nekoliko dana bez vode. Samo dug državnog vodovoda dostizao je 38 miliona evra.
Spor oko cena tako se dodatno zaoštravao, a ČEZ je pred kraj godine najavio mogućnost prodaje svog udela u elektrodistribuciji i odlazak iz Albanije.
Na to je Vlada Albanije reagovala prošle nedelje oduzimanjem licence ČEZ-u, uz optužbe da češka kompanija nije osigurala distribuciju struje i nije investirala u razvodnu mrežu, čime je nanela Albaniji štetu od milijardu dolara.
S druge strane ČEZ smatra da je postupak albanskih institucija u suprotnosti s tamošnjim zakonima i evropskim propisima. Prema podacima češke kompanije, u koju su izvori „Aktera“ imali uvid, za obnovu elektromreže u Albaniji i njeno proširenje do sada je investirano od 90 do 100 miliona evra.
Istovremeno s oduzimanjem licence distributivnoj kompaniji „ČEZ Šperndarje“, albansko energetsko regulatorno telo odredilo je administratora koji će preuzeti upravljanje firmom, čime ČEZ gubi vlasnička prava u distributivnoj firmi u Albaniji.
Time je praktično albanska vlada zabranila češkom gigantu prodaju većinskog udela u elektrodistributivnom preduzeću „ČEZ Šperndarje“, tražeći da ČEZ najpre izmiri navodnu štetu koju je pričinio Albaniji od milijardu dolara! Ni u saopštenjima Vlade Albanije ni resornog ministarstva ne navodi se precizno kome je i kako naneta šteta.
ČEZ smatra da o funkcionisanju firme ne može svojevoljno da odlučuje samo regulatorni organ, i smatra da to nije u skladu ni sa evropskim normama ni sa albanskim zakonima.
Ta kompanija u svojim saopštenjima navodi da oduzimanjem licence gubi 200 miliona evra, i najavljuje da će tražiti od Svetske banke da aktivira garanciju od 60 miliona evra, koja je obećana kompaniji pre njenog ulaska u Albaniju radi zaštite ulaganja, upravo zbog bojazni od poslovanja u nesređenim pravnim uslovima.
Pored formalnog protesta protiv odluke o oduzimanju licence, ČEZ će istovremeno preduzeti korake za međunarodnu arbitražu. Kada su prošle godine nastali ozbiljni problemi u poslovanju, rejting firma „Mudis“ krajem 2012. godine preporučila je češkoj elektroenergetskoj kompaniji da odmah napusti Albaniju i tako predupredi gomilanje daljih gubitaka i zaštiti svoje buduće prihode.
ČEZ gubi licencu, a Albanija podršku za ulazak u EU
Kako sada stvari stoje, Češka sasvim sigurno neće ignorisati ponašanje Albanije prema jednom češkom investitoru, u okvirima aspiracija Albanije da se integriše u EU.
Nakon prošlonedeljene odluke Regulatornog zavoda za energetiku Albanije o oduzimanju licence kompaniji ČEZ, češki premijer Petar Nečas ozbiljno je upozorio Albaniju da će blokirati njen ulazak u EU. ČEZ ima podršku češke vlade, koja u toj kompaniji ima dve trećine udela, u zahtevu za kompletnu naknadu svih šteta izazvanih ponašanjem albanske strane.
Kako „Akter“ saznaje, oduzimanje licence velikom češkom investitoru i postupak Albanije u Vladi Češke tumači se kao izuzetno loše tretiranje inostranih investitora, ali i kao krajnje negativan signal u odnosima dveju zemalja. Čez je izgubio licencu, ali je Albanija zbog svog postupanja, po svemu sudeći, izgubila podršku Češke za ulazak u EU.
U prilog upozorenju da ČEZ ozbiljno može da ugrozi položaj Albanije u procesu integracija u EU, govori i činjenica da u je evropski komesar za proširenje EU Štefan File češki političar i diplomata od karijere. U tom smislu još zanimljivije zvuči činjenica da su u njegovom kabinetu u Briselu angažovani bivši kadrovi direktno i upravo iz ČEZ-a.
Albanija je predala zahtev za pristupanje u EU aprilu 2009, i u toku je procedura integracionog procesa u kome se, u svakoj fazi tog procesa, odlučuje saglasnošću svih zemalja članica. Češka je, inače, član EU od 01.05.2004.
U sagledavanju svih okolnosti zanimljiv je i podatak koji govori o podršci koju ČEZ uživa kao jedna od vodećih u elektroenergetici jugoistočne Evrope. Naime, nekoliko meseci nakon dolaska ČEZ-a u Albaniju i preuzimanja elektrodistribucije, u Tirani je održan forum Sekretarijata energetske zajednice jugoistočne Evrope, čije sedište je u Beču.
Tada je u svom vrlo otvorenom nastupu ambasador EU u Albaniji Helmut Lohan zatražio od albanskih vlasti da električnu energiju prestanu da tretiraju kao kategoriju kojom kupuju socijalni mir. Lohan je u stvari stavio do znanja premijeru Albanije Saliju Beriši, koji je inače otvorio pomenuti skup, kako očekuje da albanske vlasti započnu proces liberalizacije energetskog tržišta, navodeći da to pomaže balkanskim zemljama da ubrzaju svoj put prema Evropskoj uniji.
Većina albanskih građana sigurno nije razumela šta znači liberalizacija energetskog tržišta, ali oni pismeniji među njima znali su da to znači konstantno poskupljenje električne energije, a bili su svesni i činjenice da ČEZ sigurno neće tolerisati paušalne račune za potrošenu električnu energiju, nelegalno priključenje na mrežu, tačnije krađu struje, a još manje gomilanje neplaćenih računa za električnu energiju.
Jedno je sigurno, drama, koju preživljava češka kompanija u poslovanju u Albaniji poslednjih nekoliko meseci, preti da preraste u ozbiljan ekonomsko-politički problem između dveju zemalja.
Šta je govorio Aleksandar Obradović
Današnji direktor EPS-a Aleksandar Obradović bio je direktor predstavništva ČEZ-a za Srbiju. Dok je bio na toj funkciji bio je izuzetno zainteresovan za strateško partnerstvo i ulaganje u EPS, na čijem se čelu danas nalazi. U jednom intervjuu iz tog perioda rekao je da „Srbija već 20 godina nije ulagala u proizvodnju i zato ima negativan bilans, jer više potroši nego što proizvede“.
„EPS je upao u začarani krug, jer mora da kupuje skupu struju, koju prodaje jeftino“.
Govoreći 2007. godine o tadašnjim pozicijama ČEZ-a i EPS-a, rekao je da nije umesno praviti poređenje, ali da je ČEZ voljan da prenese svoja iskustva. Konstatovao je tada i do danas nepromenjenu činjenicu da je EPS-u za važne poslovne korake potrebna saglasnost vlade, dok s druge strane ČEZ posluje po tržišnim uslovima koji i diktiraju poslovne poteze. Objasnio je tada da bi neka firma mogla da se širi i izvan granica države u kojoj posluje, mora prvo da ostvari dovoljno profita kojim bi mogla da finansira tu ekspanziju, i da bi EPS u tome trebalo da sledi model ČEZ-a.
Izvor;Akter
