Albanija očekuje da uskoro reši spor sa češkom energetskom kompanijom ČEZ oko svoje elektrodistribucije gubitaša kako bi mogla da dobije investicije od 200 miliona dolara za sektor električne energije, objavio je albanski ministar energetike Damian Điknuri.
Rešenje problema sa češkom kompanijom uslov je i za napredovanje Albanije na putu ka EU jer je vlada u Pragu nedavno objavila da bi zbog spora mogla da blokira davanje statusa kandidata za EU Albaniji. ČEZ je u albansku elektrodistribuciju ušao pre nekoliko godina i u početku je dobro poslovao. Međutim, nakon spora oko cena, izgubio je licencu pa je morao da se obrati sudu.
Svetska banka i drugi donatori spremni su da podrže albanski sektor struje sa 200 miliona dolara pošto vlada u Tirani reši problem sa kompanijom ČEZ koji traje već godinu i po dana.
Češka vlada je pre nekoliko dana saopštila da bi mogla da blokira davanje statusa kandidata za Evropsku uniju Albaniji zbog spora te zemlje sa ČEZ.
Početkom juna Evropska komisija preporučila je da se Albaniji da status kandidata za EU. Odluka o tom pitanju očekuje se na samitu EU 26-27. juna.
Albanija je nakon spora oko uvoza i cena oduzela licencu lokalnom delu kompanije ČEZ i uvela prinudnu upravu u januaru 2013. godine. ČEZ je zatražio međunarodnu arbitražu.
“Nadamo se da ćemo uskoro rešiti to sporno pitanje sa češkom kompanijom oko ČEZ Šperndarje (Shperndarje) kako bi albansku distribuciju struje vratili u ruke države i pomogli kompaniji da postane komercijalna”, rekao je Điknuri, preneo je EurActiv.com.
“Više od 200 miliona dolara, uključujući 150 miliona od Svetske banke, čeka da bude uloženo, uglavnom u sektor distribucije struje. Očekujemo brzo rešenje spora sa ČEZ da bi mogli da investiramo u sektor”, dodao je albanski ministar energetike.
Izvor blizak albanskoj vladi rekao je da vlada računa na rešenje problema “u roku od nekoliko sedmica” i da će novac biti uložen u remont mreže a ne da se ČEZ plati potencijalna šteta.
Jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja ne želi da plaća odštetu jer bi to negativno delovalo na njen energetski sektor i državne finansije a moglo bi da naškodi i “imidžu” Albanije kod stranih investitora.
Điknuri je prodaju 76% elektrodistribucuje ČEZ 2008. godine za 102 miliona evra nazvao propalom privatizacijom koja je vladi “otvorila ogromnu finansijsku rupu”.
Ubrzo pošto su socijalisti došli na vlast u septembru 2013. godine Djiknuri je rekao da Albanija želi da problem sa ČEZ reši “mirno” ali dosadašnji pregovori nisu doneli sporazum.
ČEZ je u vreme ekspanzije na Balkanu, posle Bugarske i Rumunije, ušao i u Albaniju kupivši 76% Šperndarje, dok je 24% ostalo u vlasništvu albanske države.
To ulaganje bilo je profitabilno za ČEZ do početka 2012. Tada je albanski regulator povećao za dva puta cenu struje koju češko-albanska distribucija plaća državnoj albanskoj elektroprivredi, ali je zabranio da se to odrazi na cenu struje potrošačma.
ČEZ ima problema i u Bugarskoj, gde mu takođe preti oduzimanje licence.
Albanija je status kandidata za EU tražila 2009. godine. Međutim, taj proces otežale su spore reforme pravosuđa i slab napredak u borbi sa korupcijom, kao i visoka stopa kriminala u toj balkanskoj zemlji.
Holandski parlament je 2013. godine glasao protiv vladinog predloga da se Albaniji da status kandidata za EU, čime su lideri EU sprečeni da automatski odluče o predlogu na samitu u Briselu 19-20. decembra.
Izvor Euractiv
