Od 1. januara 2022. godine oko sedam hiljada albanskih kompanija izlazi na otvoreno tržište električne energije.
To znači da će se one snabdevati električnom energijom po tržišnim cenama, gde 1 kWh energije košta 25 leka (0,2 evra). To je preko dva puta više u odnosu na regulisane cene koje ovi potrošači danas plaćaju.
Očekuje se da će druga faza liberalizacije albanskog tržišta električne energije početi u januaru 2022. godine, kada će najmanje 7.000 kompanija izaći na slobodno tržište. Izvori bliski OSHEE grupi rekli su da se uglavnom radi o kompanijama priključenim na 20 kV mrežu.
Prva faza liberalizacije tržišta počela je 2018. godine, izlaskom više od 90 kompanija priključenih na 35 kV. Ovaj proces je bio povezan sa brojnim problemima zbog manjka iskustva u obezbeđivanju snabdevanja na otvorenom tržištu.
Zbog toga je prelazni period u prvom talasu produžen sa dva meseca na dve godine. Za to vreme, kompanije je snabdevao Snabdevač u poslednjoj instanci (FMF, deo OSHEE grupe), po tržišnim cenama.
Za drugu grupu koja izlazi na tržište u januaru naredne godine, očekuje se da će biti primenjena ista praksa, gde će FMF obezbeđivati električnu energiju tokom najmanje dve godine (iako kompanije imaju pravo da u svakom trenutku sklope ugovor sa novim snabdevačem), a cena će se obračunavati po trenutno važećoj metodologiji koju je odobrio energetski regulator, ERE.
Tako konačna cena uključuje naknade za prenos i distribuciju, operativne troškove i profitnu maržu. ERE je postavio donju granicu od 9,5 leka (0,08 evra) po kWh, kolika iznosi i cena za domaćinstva.
Kompanije će biti izložene visokim tržišnim cenama
Liberalizacija ima dve strane medalje. U godinama sa povoljnom hidrološkom situacijom, odnosno kada je proizvodnja električne energije visoka, cena po kojoj se sklapaju ugovori na slobodnom tržištu može biti povoljnija nego na regulisanom tržištu. Međutim, kada je proizvodnja na niskom nivou, cene značajno rastu.
Trenutak u kome će sedam hiljada kompanija izaći na slobodno tržište nije mogao biti nepovoljniji, zbog energetske krize koja je poprimila svetske razmere. To znači da će se komapnije na slobodnom tržištu snabdevati po tržišnim cenama, gde 1 kWh dostiže 25 leka (0,2 evra). U odnosu na regulisane cene ovaj nivo je dvostruko veći.
Istovremeno, ne očekuje se pad cena na berzama pre sredine 2022. godine. Proces stabilizacije cena na prethodne nivoe od 50 do 70 evra po MWh trajaće najmanje dve godine, prema oceni tržišnih stručnjaka.
Izloženost trenutnim visokim cenama doneće probleme brojnim kompanijama, koje će, i kada uspeju da obezbede električnu energiju, platiti za nju mnogo više, što će se odraziti na cene proizvoda i izazvati domino efekat.
Trenutno, kompanije priključene na 20 kV plaćaju jedan kilovat-sat 11 leka (0,09 evra), odnosno 12,65 leka (0,1 evro) po kWh za vršnu energiju. Prodajna cena 1 kilovat-časa za kompanije priključene na srednjenaponsku i niskonaponsku mrežu iznosi u proseku 12,4 leka (0,1 evro), odnosno na 14,3 leka (0,12 evra) za vršnu energiju.
Pekare koje su priključene na 10/6 kV plaćaju 8,17 leka (0,07 evra) po kWh, što je znatno niža cena u odnosu na druge kategorije potrošača. Domaćinstvu plaćaju 9,5 leka (0,08 evra) za kWh.
Cene električne energije na berzama dostigle su neviđene nivoe od preko 320 evra po MWh. Nizak nivo proizvodnje hidroenergije u Albaniji u ovom periodu doprineo je da većina domaće potrošnje bude pokrivena sa slobodnog tržišta, pa je vrednost uvoza u oktobru dostigla 65 miliona evra, dok će početkom novembra koštati OSHEE dodatnih 15 miliona evra.
Izvor: monitor.al
