Albanske javne kompanije u energetskom sektoru – KESH, OSHEE i OST – nastavile su da pozajmljuju velike iznose od banaka za održavnje likvidnosti i u 2022. godini.
Podaci Centralne banke Albanije pokazuju da su u januaru javne kompanije podigle nove kredite u iznosu od 3,4 milijarde leka, odnosno blizu 28 miliona evra. Detaljni podaci pokazuju da se uglavnom radi o kratkoročnim finansijskim linijama u vidu prekoračenja. Oko 80% iznosa kredita indeksirano je u evrima, a ostatak u nacionalnoj valuti.
Smatra se da je nastavak visokog zaduživanja javnih energetskih kompanija i na početku ove godine povezan sa masivnom uvozom električne energije.
Nepovoljni hidrološki uslovi negativno su uticali na domaću proizvodnju i povećali potrebu za uvozom električne energije.
S druge strane, cene na slobodnom tržištu su rasle po visokim stopama, čineći uvoz skupljim, a potrebu za dadatim finansiranjem iz bankarskog sektora još većom.
U periodu novembar 2021 – januar 2022. godine, kompanije u okviru OSHEE grupe su podigle ukupno oko 14 milijardi leka (11,4 miliona evra) novih kredita. Ovi krediti su pokriveni garancijama albanske vlade.
Zbog nasleđenih istorijskih problema i velikih rizika povezanih sa njihovim poslovanje, energetske kompanije ne mogu da podignu kredite bez obezbeđivanja garancija od strane albanske vlade.
Međutim, državna garancija je i način za ublažavanje rizika i omogućavanje nižih kamatnih stopa na kredite.
Podaci Ministarstva finansija i privrede pokazuju da su garancije u korist Operatora distribucije i pružaoca univerzalne usluge dovele do snažnog povećanja budžetskih garancija u poslednjem kvartalu 2021. godine, dovodeći ih na ukupno 23,4 milijarde leka (191 milion evra). To je za 65% više u odnosu na treći kvartal i za 76% više u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine.
Zaduživanje u stranoj valuti omogućilo je bankama da plasiraju deo slobodnih sredstava sa zadovoljavajućim prinosom i niskim rizikom. Delimično, odluka o direktnom zaduživanju u evrima omogućila je da se izbegne pritisak na kurs leka.
Međutim, ovi pritisci su se značajno osetili početkom marta, kada su kupovine velikih deviznih iznosa od strane energetskih kompanija dovele do snažne apresijacije evra. Kurs se stabilizovao tek nakon intervencije Centralne banke na tržištu.
Izvor: monitor.al
