Rumunska kompanija Nuclearelectrica zatražila je saglasnost akcionara za dva zajma Evropske investicione banke (EIB), vredna po 400 miliona evra, namenjena podršci remontu i modernizaciji prvog bloka nuklearne elektrane Černavoda. Time se važan paket finansiranja približava potpisivanju, dok aktuelni zastoji u radu nuklearnih kapaciteta ukazuju na troškove gubitka stabilne bazne proizvodnje električne energije.
Očekuje se da akcionari razmotre oba kreditna aranžmana na sednicama zakazanim za 29. i 30. oktobar.
Potpisivanje prvog zajma od 400 miliona evra planirano je tokom 2026. godine, dok se potpisivanje drugog očekuje početkom 2027. godine.
Odbor direktora EIB-a već je odobrio finansiranje, ali su saglasnost akcionara i konačno zaključivanje kreditnih aranžmana i dalje neophodni.
Cilj remonta i modernizacije jeste da se prvi blok nuklearne elektrane Černavoda, snage oko 700 MW, vrati u pogon 2030. godine, uz produženje njegovog radnog veka za još jedan puni ciklus.
Proces finansiranja dobija dodatni značaj zbog trenutnih tržišnih posledica smanjene raspoloživosti nuklearnih kapaciteta u Rumuniji.
Oba bloka elektrane Černavoda nedavno su istovremeno izostala iz regionalnog proizvodnog bilansa, zbog čega je Rumunija morala u većoj meri da se osloni na uvoz električne energije i proizvodnju iz termoelektrana tokom večernjih perioda vršne potrošnje.
To je doprinelo ponovljenim rastovima spot cena iznad 200 evra/MWh i povećalo zavisnost Rumunije od snabdevanja iz Bugarske.
Zbog toga modernizacija prvog bloka ima direktan značaj za sigurnost snabdevanja električnom energijom.
Produženje radnog veka bloka očuvalo bi važan izvor niskougljenične električne energije za baznu potrošnju, dok Rumunija istovremeno razvija kapacitete za proizvodnju energije iz vetra i sunca, baterijska skladišta i proizvodnju gasa na moru.
Za kreditore, ovaj projekat predstavlja i relativno predvidivu infrastrukturnu investiciju u poređenju sa projektima obnovljivih izvora energije koji prihode ostvaruju direktno na tržištu.
Odobrenje akcionara ne bi značilo da je program modernizacije završen, ali bi predstavljalo još jedan korak ka obezbeđivanju dugoročnog finansiranja potrebnog za njegovu realizaciju.
Trenutna zavisnost Rumunije od uvoza sve jasnije pokazuje koliko je važno očuvati 700 MW nuklearnih kapaciteta u pogonu.
