Skoro milijardu evra javne podrške pomoglo je da se obezbedi razvoj oko 3 GW solarnih kapaciteta i 15 GWh baterijskih skladišta u Bugarskoj, čime se ova zemlja pozicionira kao jedno od najvećih tržišta fleksibilnosti elektroenergetskog sistema u jugoistočnoj Evropi.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je finansiranje u okviru Plana za oporavak i otpornost mobilisalo nekoliko puta veći iznos privatnih investicija od obezbeđenog javnog doprinosa.
Program objedinjuje proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sa razvojem velikih baterijskih sistema za skladištenje energije i nadovezuje se na nekoliko nedavnih projekata u Bugarskoj koji kombinuju fotonaponske elektrane sa višesatnim skladištenjem energije.
Razmere ovog razvoja su značajne.
Planirani kapacitet baterijskih skladišta od 15 GWh dovoljno je veliki da počne da utiče na formiranje veleprodajnih cena električne energije, konkurenciju na tržištima balansnih usluga i mogućnost Bugarske da višak solarne energije preusmeri u periode sa većom tržišnom vrednošću, naročito tokom večernjih sati.
Bugarska je ubrzano proširila svoje solarne kapacitete, što je dovelo do perioda sa niskim ili negativnim cenama električne energije tokom dana.
Istovremeno, susedne Rumunija i Mađarska suočavaju se sa nedostatkom električne energije tokom večernjih sati i sve većom zavisnošću od uvoza.
Skladištenje energije omogućava Bugarskoj da sačuva deo viška električne energije proizvedene tokom podneva i plasira ga na tržište kada regionalne cene porastu.
To bi moglo da poveća prihode od solarne proizvodnje na domaćem tržištu i istovremeno ojača ulogu Bugarske kao izvoznika fleksibilne električne energije, umesto da se ona oslanja isključivo na izvoz viškova proizvodnje.
EBRD takođe razmatra dodatne projekte baterijskih skladišta sa državnim institucijama i privatnim investitorima, što ukazuje na mogućnost da aktuelni investicioni projekti ne predstavljaju konačan obim razvoja ovog sektora.
Kapacitet elektroenergetske mreže i dalje će predstavljati ograničavajući faktor.
Veliki baterijski sistemi zahtevaju priključke odgovarajućeg kapaciteta i mogu da se nadmeću sa novim proizvodnim postrojenjima za ograničene kapacitete mreže.
Ipak, investicioni ciklus u Bugarskoj već prevazilazi pojedinačne projekte baterijskih skladišta.
Zemlja razvija skladišne kapacitete u obimu koji bi mogao da utiče na šire tržište jugoistočne Evrope.
Ukoliko većina planiranih 15 GWh bude puštena u rad, Bugarska bi mogla da postane značajan regionalni izvor fleksibilnosti tokom večernjih sati, upravo u trenutku kada promenljivost proizvodnje iz solarnih elektrana čini takve kapacitete sve vrednijim.
