Cene električne energije na day-ahead tržištu pale su u većini zemalja jugoistočne Evrope i Mađarskoj u sredu, predvođene oštrim padom u Srbiji, dok je Italija ostala blizu 225 evra/MWh, čime su se regionalni rasponi cena dodatno proširili uprkos uglavnom nepromenjenoj potražnji za električnom energijom.
Cena bazne energije na srpskom SEEPEX-u pala je za 69 evra/MWh, odnosno gotovo 39%, na 109,33 evra/MWh, što je najniži nivo među posmatranim tržištima. U Mađarskoj je cena pala za 15,90 evra, na 160,65 evra/MWh, dok je u Rumuniji pala na 162,70 evra/MWh, u Hrvatskoj na 162,74 evra/MWh, a u Sloveniji na 167,29 evra/MWh. Bugarska je zabeležila cenu od 153,31 evra/MWh, a Grčka 140,54 evra/MWh.
Cene su pale i na južnobalkanskim tržištima, pri čemu je Albanija zabeležila pad od 32,10 evra, na 150,20 evra/MWh, Crna Gora od 21,10 evra, na 171,27 evra/MWh, dok je Severna Makedonija oslabila na 153,63 evra/MWh. Srbija je tako trgovala uz diskont od 51,32 evra/MWh u odnosu na HUPX, dok je Crna Gora zadržala premiju od 10,62 evra/MWh u odnosu na Mađarsku. Italija je bila oko 64 evra/MWh iznad HUPX-a, čime je zadržan snažan cenovni gradijent ka zapadu.
Najupečatljivija karakteristika nije bila samo niža dnevna prosečna cena u Srbiji, već i oblik njene satne krive. Cena na SEEPEX-u pala je na svega 5 evra/MWh oko 11. sata, pre nego što je u večernjim satima porasla na 246 evra/MWh. Prosečna cena u periodima vršnog opterećenja u Srbiji od 102,10 evra/MWh bila je niža od prosečnih 116,50 evra/MWh u periodima van vršnog opterećenja, što predstavlja sve značajniju inverziju kako dnevna proizvodnja iz obnovljivih izvora potiskuje tradicionalne vršne cene.
Slična kompresija cena bila je vidljiva i na drugim tržištima. Prosečna cena u periodima vršnog opterećenja u Grčkoj iznosila je 89,40 evra/MWh, u poređenju sa 191,60 evra/MWh van vršnog perioda, dok je u Mađarskoj iznosila 123,80 evra/MWh, naspram 197,50 evra/MWh. Regionalna prognoza pokazala je rast solarne proizvodnje na oko 7,52 GW, odnosno za približno 1,67 GW u odnosu na prethodni dan, dok je proizvodnja iz vetra uglavnom ostala nepromenjena, na 2,09 GW.
Pad cena dogodio se bez značajnijeg smanjenja ukupne potražnje. Kombinovana potrošnja Mađarske i zemalja jugoistočne Evrope prognozirana je na 31,62 GW, praktično nepromenjeno u odnosu na prethodni dan. Međutim, neto regionalni uvoz smanjen je na oko 479 MW, sa 970 MW, dok su dotoci iz centralnog tržišnog područja Austrije i Slovačke pali na 1,59 GW, sa 1,96 GW.
Neuobičajeno veliki diskont Srbije formirao se iako je zemlja i dalje bila neto uvoznik električne energije. Prosečna potrošnja u Srbiji blago je porasla na 3,55 GW, dok je proizvodnja povećana na 3,01 GW, sa 2,81 GW, čime je potreba za neto uvozom smanjena na oko 540 MW, sa 730 MW dan ranije. Kombinacija veće domaće raspoloživosti i dostupnog uvoza očigledno je dovoljno rasteretila bilans Srbije da izazove znatno dublju korekciju spot cena nego na susednim tržištima.
Srpsko tržište je, međutim, i dalje bilo povezano sa značajnim prekograničnim tokovima, uz bazni uvoz iz Bugarske, Severne Makedonije i Rumunije, dok je električna energija izvozila ka Crnoj Gori i, u pojedinim periodima, Mađarskoj. Formiranje cenovnog diskonta uprkos neto uvozu ukazuje pre na kratkoročna zagušenja, obrasce ponude i satne uslove na strani snabdevanja nego na jednostavan regionalni suficit.
Bugarska je ostala jedan od najjačih centara ponude, sa prosečnim izvozom od oko 1,72 GW, uz domaću potrošnju od 3,88 GW i proizvodnju od 5,60 GW. Na širem regionalnom nivou, oko 1,48 GW električne energije i dalje je teklo ka Italiji, gde su znatno više cene zadržale ekonomski podsticaj za izvoz prema zapadu.
Korekcija spot cena nije bila praćena širokim padom cena na terminskom tržištu. Mađarska električna energija za 38. nedelju pojeftinila je za 1 evro, na 180 evra/MWh, dok je cena za 39. nedelju porasla za 4,50 evra, na 192,50 evra/MWh. Cena električne energije za oktobar pala je na 187 evra/MWh, dok je kalendarski ugovor porastao na 146,50 evra/MWh. Cena gasa na austrijskom CEGH-u porasla je za 2,30 evra, na 77,38 evra/MWh, dok su EU emisijske dozvole poskupele za 0,70 evra, na 85,42 evra po toni.
Trgovanje u sredu stoga više ukazuje na kratkoročnu fragmentaciju spot tržišta nego na široko medveđe preispitivanje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi. Srbija je ušla u period izuzetno velikog diskonta, dok je premija Italije ostala prisutna, a mađarska terminska kriva i dalje pokazuje znatno više cene električne energije kasnije tokom septembra.
Za trgovce, sve veći jaz između niskih cena u podne i skupih večernjih sati postaje podjednako važan kao i tradicionalne razlike u cenama između zemalja. Raspon od 5 do 246 evra/MWh unutar jednog dana na srpskom tržištu, uz Italiju blizu 225 evra/MWh, ukazuje na tržište koje sve više oblikuju satna raspoloživost obnovljivih izvora, prekogranični kapaciteti i mogućnost preusmeravanja električne energije između različitih perioda i tržišnih zona.
