Proizvodnja električne energije u Bugarskoj porasla je 9,65% međugodišnje, na 30,64 TWh, u periodu od 1. januara do 6. septembra, uz snažan rast proizvodnje iz hidroelektrana i obnovljivih izvora, što je dodatno povećalo elektroenergetski suficit zemlje.
Domaća potrošnja povećana je 7,77%, na 28,04 TWh, dok je bilans trgovine električnom energijom pokazao suficit od 2,60 TWh, u poređenju sa 1,93 TWh u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci bugarskog Operatora elektroenergetskog sistema.
Rast raspoložive proizvodnje bio je posebno izražen kod hidroelektrana.
Proizvodnja hidroelektrana porasla je na 3,60 TWh, sa 2,01 TWh, što predstavlja povećanje od gotovo 80%.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu povećana je 23%, na 3,57 TWh, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora u distributivnim mrežama porasla 8,4%, na 3,19 TWh.
Širi elektroenergetski suficit dodatno jača potencijal Bugarske kao izvoznika električne energije na susedna tržišta u periodima kada domaća proizvodnja premašuje potražnju.
To je značajno za formiranje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi, jer se Bugarska nalazi između Rumunije, Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Turske i može uticati na tokove električne energije duž nekoliko važnih regionalnih koridora.
Oporavak hidroproizvodnje je posebno značajan.
Hidroelektrane mogu brže da reaguju na promene uslova u sistemu u odnosu na bazne izvore proizvodnje, čime obezbeđuju i električnu energiju i fleksibilnost tokom perioda vršnih cena. Veća raspoloživost hidroenergije može takođe smanjiti zavisnost od termoelektrana kada proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana oslabi.
Podaci iz Bugarske dolaze nakon što su suša i nizak vodostaj Dunava tokom leta izazvali zabrinutost zbog raspoloživosti hidro i nuklearnih kapaciteta u pojedinim delovima jugoistočne Evrope.
Poboljšanje situacije ne otklanja te strukturne rizike, a uslovi proizvodnje mogu se brzo menjati u zavisnosti od hidroloških prilika i raspoloživosti nuklearnih kapaciteta.
Ipak, suficit od 2,60 TWh od početka godine daje Bugarskoj znatno snažniju poziciju nego godinu dana ranije.
Za regionalne trgovce, ključno pitanje sve više nije samo da li Bugarska ima višak proizvodnje, već i tokom kojih sati taj suficit dospeva na susedna tržišta.
Kako udeo solarne energije raste u Bugarskoj i Grčkoj, raspoloživost za izvoz tokom dana mogla bi dodatno da se poveća, dok bi večernji periodi manjka energije mogli ostati znatno vredniji — što dodatno naglašava značaj skladištenja energije, fleksibilnosti hidroelektrana i alokacije prekograničnih kapaciteta.
