Rumunija preduzima važan korak izvan tradicionalnog balansiranja na strani proizvodnje, uspostavljanjem formalnog mehanizma kroz koji potrošači električne energije, snabdevači i agregatori mogu biti plaćeni za smanjenje potrošnje kada je elektroenergetskom sistemu potrebna dodatna fleksibilnost.
Regulativa koju je ANRE usvojio u avgustu praktično pretvara kontrolisanu potrošnju u tržišni proizvod. Učesnici koji ispunjavaju uslove moći će da ponude dobrovoljno smanjenje opterećenja, pri čemu će prihvaćena i verifikovana smanjenja biti remunerisana kroz mehanizam kojim upravlja Transelectrica.
Za jugoistočnu Evropu ovaj razvoj ima značaj koji prevazilazi Rumuniju.
Regionalnu elektroenergetsku tranziciju do sada su uglavnom pokretale investicije na strani proizvodnje – u solarne elektrane, vetroelektrane, hidroelektrane, baterijske sisteme za skladištenje energije i interkonekcije. Potrošnja je uglavnom ostajala pasivna. Rumunija sada uvodi strukturu u kojoj industrijski potrošači, komercijalni potrošači i agregatori mogu direktno da učestvuju u balansiranju elektroenergetskog sistema.
Time se stvara novi konkurent proizvodnim kapacitetima i baterijama.
Kada električne energije nema dovoljno tokom večernjih vršnih perioda, sistem tradicionalno ima tri mogućnosti: povećanje proizvodnje, uvoz električne energije ili pražnjenje skladišta energije. Fleksibilnost na strani potrošnje uvodi četvrtu opciju – privremeno smanjenje potrošnje tamo gde je ekonomski trošak takvog smanjenja niži od troška proizvodnje dodatnog megavat-sata električne energije.
Za velike industrijske potrošače to može pretvoriti upravljanje potrošnjom električne energije u dodatni izvor prihoda.
Čeličana, cementara, hladnjača, data centar, pumpna stanica ili drugo industrijsko postrojenje sa fleksibilnom potrošnjom ne mora trajno da smanjuje potrošnju. Određene operacije mogu jednostavno da budu pomerene za sat ili dva kada uslovi u sistemu postanu nepovoljni.
Agregatori bi mogli da imaju posebno važnu ulogu, jer su pojedinačni potrošači često premali da bi samostalno efikasno učestvovali na tržištima fleksibilnosti. Udruživanjem većeg broja potrošača, agregator može da formira portfolio sposoban da ponudi značajan kapacitet na tržištu.
Ovaj mehanizam takođe dopunjuje brzo rastući broj baterijskih sistema u Rumuniji.
BESS sistemi mogu da reaguju u roku od nekoliko milisekundi i pružaju usluge regulacije frekvencije, dok fleksibilni potrošači mogu biti pogodniji za duža smanjenja potrošnje. Dva resursa stoga mogu da pokrivaju različite delove spektra fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.
Vreme uvođenja ovog mehanizma u Rumuniji je značajno. Brzo povećanje kapaciteta solarnih elektrana sve češće dovodi do perioda niskih cena električne energije tokom podnevnih sati, nakon kojih slede nagli porasti opterećenja u večernjim satima. Kako udeo obnovljivih izvora energije raste, tržištu je potrebno sve više resursa sposobnih da reaguju na razliku između obilja električne energije tokom dana i večernjih perioda nestašice.
Učešće potrošača na strani potražnje smanjuje potrebu za dodatnim proizvodnim kapacitetima koji bi morali da budu dostupni prvenstveno tokom vršnih perioda.
Ono bi takođe moglo da doprinese smanjenju troškova balansiranja.
Što se ovaj model bude šire primenjivao, elektroenergetska tržišta će sve više nagrađivati fleksibilnost, a ne samo samu potrošnju električne energije.
Rumunija bi tako mogla da uspostavi model koji će Srbija, Bugarska, Hrvatska i drugi elektroenergetski sistemi u jugoistočnoj Evropi vremenom slediti.
Narednu fazu regionalne elektroenergetske tranzicije neće određivati samo to ko može da proizvodi električnu energiju.
Određivaće je i ko može da prestane da je troši – i po kojoj ceni.
