Brza izgradnja baterijskih sistema u Bugarskoj počinje da menja ekonomiku njenog brzo rastućeg solarnog sektora, jer skladištenje energije sve više omogućava prebacivanje proizvodnje iz fotonaponskih sistema iz perioda prekomerne ponude tokom podneva u večernje sate kada je potražnja veća.
Kapacitet baterijskih sistema porastao je sa gotovo zanemarljivog nivoa na oko 3 GWh tokom 2025. godine, da bi do maja 2026. dostigao 8,6 GWh. Finansijska podrška i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvola pomogle su Bugarskoj da postane jedno od najaktivnijih tržišta za razvoj baterijskih sistema velikih razmera u Evropi.
Obim izgradnje posebno je značajan u odnosu na novi solarni kapacitet. Baterijski sistemi instalirani tokom 2025. godine teoretski bi mogli da prebace oko 77% dodatne dnevne proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana u sate bez sunčeve svetlosti. Bugarska je tako ispred uporedivih odnosa u Čileu, gde taj udeo iznosi oko 76%, i Australiji sa oko 60%.
Efekat razvoja baterija već je vidljiv nakon zalaska sunca. Solarne elektrane u kombinaciji sa baterijama pokrivale su oko 24% potrošnje električne energije u Bugarskoj između 19:00 i 21:00 tokom prve polovine 2026. godine, dok je doprinos solarne energije u tim satima pre tri godine bio praktično zanemarljiv. U širem periodu od 19:00 do 07:00, uskladištena solarna energija pokrivala je približno 10% potrošnje.
To sve više utiče i na veleprodajne cene električne energije. Rastući fotonaponski kapacitet u Bugarskoj može da izazove značajne padove cena tokom podnevnih sati, kada je proizvodnja solarnih elektrana najveća, dok potražnja i potreba za proizvodnjom iz konvencionalnih izvora ponovo rastu u večernjim satima.
Baterijski sistemi omogućavaju da se deo električne energije proizvedene tokom dana, kada ima nižu tržišnu vrednost, povuče sa tržišta i proda kasnije. Time se povećava cena po kojoj solarne elektrane realizuju svoju proizvodnju, dok se istovremeno ublažava večernji skok potražnje i potreba za brzim povećanjem proizvodnje.
Razvoj skladištenja u Bugarskoj odvija se brže nego na većini evropskih tržišta. Države članice EU instalirale su oko 27 GWh baterijskih sistema tokom 2025. godine, što bi teoretski bilo dovoljno za prebacivanje oko 16% dodatne proizvodnje solarnih elektrana u druge periode. Evropski operatori prenosnih sistema očekuju da će se kapacitet skladištenja u Evropi približno učetvorostručiti do 2030. godine.
Ekonomika baterijskih sistema takođe se kontinuirano poboljšava. Globalni troškovi instalacije baterija pali su sa oko 2.634 USD/kWh u 2010. na 140 USD/kWh u 2025. godini, što predstavlja pad od približno 95%. Istovremeno, očekuje se da će globalne godišnje instalacije baterija porasti sa 307 GWh u 2025. na 459 GWh u 2026. godini.
Bugarska stoga postepeno prelazi sa jednostavnog povećanja solarnog kapaciteta ka fleksibilnijem elektroenergetskom sistemu, u kojem skladištenje energije sve više određuje kada će obnovljiva električna energija dospeti na tržište i koliku će vrednost ostvariti.
