Predložena Južna gasna interkonekcija između Hrvatske i Bosne i Hercegovine napreduje kroz diplomatske i političke procedure odobravanja, dok se istovremeno nastavljaju razgovori o mogućem učešću SAD u projektu.
Američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy nastoji da produbi razgovore sa Federacijom Bosne i Hercegovine o predloženom gasovodu, koji bi zemlji omogućio dodatni pravac za uvoz prirodnog gasa preko Hrvatske.
Potpredsednik kompanije AAFS Jesse Binnall ponovio je interesovanje kompanije nakon sastanka sa Vedranom Lakićem, ministrom energije, rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine. Binnall je rekao da je kompanija spremna da zadrži dugoročno prisustvo u Bosni i Hercegovini, pri čemu je pomenuo period od čak 50 godina. Međutim, ostaje nejasno da li se taj period odnosi na potencijalnu koncesiju, budući da su raniji razgovori predviđali 30-godišnju koncesiju za gasovod.
Planirana interkonekcija povezala bi gasovodne mreže Bosne i Hercegovine i Hrvatske, omogućavajući pristup gasu koji ulazi u hrvatski sistem, uključujući tečni prirodni gas koji stiže preko LNG terminala Krk. Zagovornici projekta smatraju da bi interkonekcija predstavljala važan korak ka diversifikaciji snabdevanja gasom i smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa.
Za Federaciju će, međutim, komercijalni i strateški uslovi projekta ostati od ključnog značaja. Lakić je rekao da bi svaki dogovor sa kompanijom AAFS morao da zaštiti interese Federacije i obezbedi pouzdano snabdevanje gasom po konkurentnim cenama. To ukazuje na to da će struktura projekta, uključujući uslove koncesije i komercijalne aranžmane, i dalje biti važan deo pregovora.
Pravni okvir za realizaciju gasovoda već je napravio značajan korak napred. Hrvatska i Bosna i Hercegovina potpisale su međudržavni sporazum 28. aprila, čime je uspostavljena osnova za razvoj Južne gasne interkonekcije. Savet ministara Bosne i Hercegovine pokrenuo je proces ratifikacije krajem jula, ali sporazum još mora da bude odobren u Predsedništvu Bosne i Hercegovine i oba doma Parlamentarne skupštine.
Projekat tako ostaje zavisan od nekoliko političkih i institucionalnih koraka pre nego što može da pređe u fazu izgradnje. Ukoliko potrebne saglasnosti budu obezbeđene, Južna gasna interkonekcija mogla bi da ojača gasnu sigurnost Bosne i Hercegovine, omogući pristup diversifikovanim izvorima gasa preko Hrvatske i dodatno integriše zemlju u šire gasno tržište Jugoistočne Evrope.
Za Hrvatsku bi projekat istovremeno dodatno ojačao stratešku ulogu LNG terminala Krk i hrvatske gasovodne mreže kao regionalnih ulaznih tačaka za gas koji ne potiče iz Rusije. Konačan značaj interkonekcije zavisiće, međutim, ne samo od političkih odobrenja, već i od konačne investicione strukture, uslova koncesije, finansiranja i mogućnosti obezbeđivanja konkurentnog i pouzdanog snabdevanja gasom za tržište Bosne i Hercegovine.
