Hrvatska naftna i gasna kompanija INA započela je program bušenja na moru vredan 65 miliona evra u severnom Jadranu, sa ciljem izgradnje pet novih proizvodnih bušotina, dok Hrvatska nastoji da uspori pad domaće proizvodnje prirodnog gasa.
Prva bušotina, Ana-4 DIR, završena je u postojećem proizvodnom području na konačnoj dubini od 1.282 metra. Početna ispitivanja u tri ležišta pokazala su kombinovani protok gasa od približno 160.000 kubnih metara dnevno, što podržava preliminarnu procenu da je bušotina komercijalno održiva.
Ukoliko bi se taj protok održao neprekidno, bušotina bi mogla da proizvede ekvivalent od oko 58 miliona kubnih metara godišnje. Održiva proizvodnja zavisiće od pritiska u ležištu, stope opadanja proizvodnje, kapaciteta za preradu i rezultata produženih ispitivanja, ali početni protok predstavlja značajnu količinu u poređenju sa trenutnom mesečnom domaćom proizvodnjom Hrvatske od oko 60 miliona kubnih metara.
INA planira da priključi bušotinu Ana-4 DIR na postojeću mrežu za proizvodnju na moru pre sprovođenja dugotrajnijih ispitivanja. Njima će se očistiti ležišta, utvrditi održive stope proizvodnje i obezbediti podaci za ažurirane procene rezervi. Razlika između početnog protoka tokom ispitivanja i komercijalno nadoknadive proizvodnje biće od ključnog značaja za ekonomsku isplativost projekta.
Šira kampanja predviđa bušenje pet bušotina, što podrazumeva prosečan investicioni okvir od približno 13 miliona evra po bušotini, iako će stvarni troškovi zavisiti od dubine, konstrukcije bušotine i zahteva za priključenje.
Bušenje je obavljeno korišćenjem platforme Labin za bušenje na moru, kojom upravlja kompanija Crosco, zavisno društvo INA. Očekuje se da će se platforma zatim premestiti na lokaciju IKA JZ-6 DIR. INA je saopštila da je prva operacija bušenja završena bez ekoloških incidenata.
Program je značajan zato što su postojeća hrvatska nalazišta u Jadranu u zreloj fazi eksploatacije. Nove bušotine povezane sa postojećim platformama i cevovodima uglavnom mogu da budu razvijene brže i uz niže troškove od samostalnih otkrića, budući da je veliki deo proizvodne infrastrukture već dostupan. Komercijalni prinosi zavisiće od produktivnosti bušotina i preostalog radnog veka okolne mreže.
Kampanja neće eliminisati potrebu Hrvatske za uvozom gasa, koji je u maju dostigao 277 miliona kubnih metara, u poređenju sa domaćom proizvodnjom od 60 miliona kubnih metara. Međutim, ona može da uspori rast zavisnosti od uvoza i očuva vrednost postojećih INA-inih sredstava za proizvodnju na moru.
