Hrvatska i Grčka razvijaju dva različita sistema LNG „gateway” čvorišta, ali oba se takmiče za isti osnovni regionalni cilj: premiju fleksibilnosti u tokovima ne-ruskog gasa ka Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi. Hrvatski LNG terminal na Krku strukturno je usmeren ka Mađarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini, dok su grčki terminali Revithousa i Aleksandrupolis pozicionirani za snabdevanje Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Rumunije i, kroz Vertikalni koridor, potencijalno i Mađarske. Ova konkurencija nije uvek direktna tržište-na-tržište, ali sve više oblikuje formiranje cena i dinamiku tokova u regionu.
Hrvatska je ojačala svoju konkurentsku poziciju kroz proširenje fizičkog kapaciteta. LNG terminal na Krku povećan je sa oko 2,9 bcm/godišnje na 6,1 bcm/godišnje, dok prateća unapređenja gasovodne mreže podižu izvoznu sposobnost ka Mađarskoj na približno 3,5 bcm/godišnje, a ka Sloveniji na oko 1,5 bcm/godišnje. U regionu gde su mnoga nacionalna tržišta relativno mala i strukturno uvozno zavisna, ovi dodatni volumeni imaju značajnu težinu i mogu direktno uticati na regionalne hub spread-ove i sezonsko kretanje cena.
Grčka, u međuvremenu, razvija drugačiju vrstu prednosti zasnovanu na dizajnu koridora i dugoročnim ugovorima. Njena LNG infrastruktura je integrisana u širu strategiju južno–severnih tokova, dodatno osnaženu dugoročnim američkim LNG aranžmanima. Prošireni okvir Atlantic SEE LNG Trade–Venture Global obezbeđuje vidljivost ugovorenih količina od oko 2030. godine, dok angažman AKTOR-a sa kompanijom ALBGAZ širi logiku koridora i na Albaniju, jačajući ulogu Grčke kao regionalnog distributivnog čvorišta, a ne samo ulazne tačke.
Za trgovce i kupce, ključna komparacija sve više se svodi na isporučenu cenu i efikasnost rute. Kargo koji ide preko Krka može imati bolju ekonomiku za Mađarsku i Sloveniju zbog kraćih transportnih ruta i postojećih infrastrukturnih veza. Kargo koji ulazi preko Aleksandrupolisa ili Revithouse može biti konkurentniji za Bugarsku, Srbiju i južnobalkanska tržišta. Konačna cena zavisi od više slojeva faktora, uključujući troškove transporta, regasifikacione takse, tarife prenosa, dostupnost interkonekcija, balansne troškove i percepciju političke i ugovorne pouzdanosti.
Iz tržišne perspektive, ovaj dualni sistem čvorišta je generalno pozitivan za kupce. Smanjuje zavisnost od jedne rute snabdevanja i povećava pregovaračku snagu u celom regionu. Međutim, istovremeno povećava kompleksnost za trgovce, koji sada moraju kontinuirano da procenjuju grčki i hrvatski LNG u odnosu na rumunski offshore potencijal, azerbejdžanske gasovode i signale mađarskog hub-a unutar fragmentisanijeg SEE gasnog matriksa.
Na kraju, konkurentska prednost neće zavisiti samo od kapaciteta terminala. Ona će zavisiti od toga koji koridor može dosledno da obezbedi najviši nivo fleksibilnosti, opcionalnosti i upravljanja trgovinskim tokovima. LNG infrastruktura je samo osnova; prava vrednost nastaje kada pristup kargo-ugovorima postane potpuno integrisana regionalna trgovačka pozicija, a ne samo fizički uvozni kapacitet.
