Evropski sektor baterijskog skladištenja energije dostigao je 2025. godine važnu strukturnu prekretnicu, pošto je ukupni instalirani kapacitet premašio 100 GWh nakon što je tokom godine dodato 36 GWh novih sistema, prema podacima organizacije SolarPower Europe. To predstavlja gotovo 50% rasta na godišnjem nivou u odnosu na 2024. godinu i označava dvanaestu uzastopnu godinu tržišnog rasta, što potvrđuje da skladištenje energije brzo postaje ključni stub evropskog elektroenergetskog sistema.
Po prvi put, veliki (utility-scale) baterijski projekti činili su više od polovine svih novih instalacija, preuzimajući primat od rezidencijalnih i komercijalnih sistema. Ovaj pomak pokazuje jasnu tranziciju sa decentralizovanih početnih rešenja ka velikim mrežnim baterijskim sistemima, koji se sve više koriste za balansiranje sistema, upravljanje cenovnom volatilnošću i integraciju obnovljivih izvora na prenosnom nivou.
U narednom periodu, SolarPower Europe očekuje da će godišnje instalacije premašiti 50 GWh u 2026. godini, uz rast na oko 138 GWh do 2030. godine. Ukoliko se ove projekcije ostvare, ukupni kapacitet skladištenja u Evropi mogao bi dostići oko 470 GWh do kraja decenije. Najveća tržišta ostaju Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, dok su zemlje poput Ukrajine i Bugarske zabeležile ubrzan rast sa niže baze.
I pored snažnog rasta, industrijske organizacije upozoravaju da tempo razvoja i dalje nije dovoljan za ispunjavanje dugoročnih ciljeva EU u energetici i klimatskoj politici. SolarPower Europe zato poziva Evropsku komisiju da uspostavi poseban akcioni plan za baterijsko skladištenje, koji bi uključivao brže izdavanje dozvola, kraće rokove priključenja na mrežu i jače investicione podsticaje.
Na nivou sistema, procene SolarPower Europe ukazuju da će Evropi biti potrebno oko 200 GW instaliranog baterijskog kapaciteta do 2030. godine kako bi se obezbedila stabilnost mreže uz sve veći udeo obnovljivih izvora. Energetski think tank Ember takođe očekuje da će baterije igrati sve veću ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema kako rastu proizvodnja iz vetra i solarne energije.
Analiza Embera pokazuje i brzo poboljšanje troškovne konkurentnosti skladištenja. Do 2030. godine, trošak četvoročasovnog velikog baterijskog sistema mogao bi pasti na oko €560/kW, što je oko 20% manje od izgradnje novih gasnih elektrana. U pojedinim projektima već se beleže troškovi od oko €412/kW, što ukazuje na brzu promenu ekonomike u korist baterija.
Pored ponude, sve veći značaj ima i fleksibilnost potrošnje. Do 2030. godine očekuje se da će svaki šesti automobil u Evropi biti električni, pri čemu će oko polovine moći da koristi pametno punjenje. Takođe, toplotne pumpe će sve više pomerati potrošnju električne energije ka periodima kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora najveća.
U zbiru, Ember zaključuje da kombinacija ekspanzije baterijskog skladištenja i veće fleksibilnosti potrošnje može značajno smanjiti zavisnost Evrope od fosilnih elektrana za balansiranje sistema, posebno gasnih postrojenja. Ova transformacija će istovremeno povećati stabilnost elektroenergetskog sistema i omogućiti dublju integraciju obnovljivih izvora u evropsko tržište električne energije.
